„Pitijada – Bosanska pita“ održana dvadeseti put.
Članice Asocijacije žena Banatskog Despotovca su pre dvadeset godina odlučile da organizuju Pitijadu sa željom da očuvaju tradiciju pripremanja starog jela – pite. Recept koji su domaćice iz Bosne donele u ovo selo 1945. godine, kada su ga naselili doseljenici iz Glamoča, Kupresa, Livna, Jajca, prenosile su sa kolena na koleno.
Za ovogodišnju, jubilarnu Pitijadu vredne žene su pripremile blizu sto slanih pita, od krompira, sira, zelja, spanaća, kupusa.
U takmičenju za najukusniju bosansku pitu učestovale su članice udruženja žena iz Banatskog Despotovca, Krajišnika, Orlovata, Boke, Aradca.
Za bosansku pitu testo se pravi od brašna, soli i vode. Da bi kore bile tanke domaćice dodaju i malo ulja i sirćeta. Nakon što umešeno testo odstoji sat vremena razvlače se kore jednake debljine u koje se uvijaju različiti nadevi, objašnjava Ljiljana Savković, predsednica Asocijacije žena Banatski Despotovac i dodaje da se bosanska pita uvek premazuje mašću, nikako uljem.
Najčešće u takmičenju učestvuju iskusne domaćice, ali je ove godine bosansku pitu od krompira napravila i dvadesettrogodišnja Tamara Vasić. Veštinu je učila uz majku.
Mladi odlaze u gradove
Retko se mladi priključuju udruženjima u selu, kaže ova mlada dama. Oni koji ne žele da se bave poljoprivredom uglavnom odlaze i ono što traže pronalaze u gradovima. Najverovatnije da će i ona kada završi srednju školu potražiti posao u gradu. Ističe da mladima ne odgovara što je u selu sve manje ljudi, nedostaju im dešavanja. Nema posla ukoliko niste poljoprivrednik. Smatra da je potrebno više ulagati u infrastrukturu. Posebno je teško, naglašava, što je međugradski prevoz loše organizovan, pa je do Zrenjanina teško stići ako nemate svoj automobil.
Banatski Despotovac je samo još jedno selo u Banatu za koje meštani kažu da nestaje. U osnovnoj školi nema ni pedesetak đaka, u odeljenju je po petoro učenika, kaže Savković. Mnogi se trude da animiraju zajednicu i pojedince, ali to nije dovoljno. Mladi kada odu u srednju školu u Zrenjanin, uglavnom se ne vraćaju.
Kada su praznici, posebno Uskrs, selo odjednom „oživi“. Roditelji sa decom dolaze u goste i tada je lepo.
Ali, selo ne može da opstane ako se u njemu ne živi, jer nije dovoljno da se dolazi, ističe naša sagovornica.
Da su sela u opasnosti i da je neophodno brzo reagovati kako bi se zaustavio odlazak mladih, saglasna je i Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik. Ovo udruženje ima i mlađih članica koje rade od kuće, ali ne dolaze na manifestacije zbog obaveza.
U Krajišniku ima mladih koji su ostali u selu zahvaljujući zadruzi, ali više je onih koji odlaze. Najčešće se na odlazak odlučuju porodice čija se deca školuju u gradovima, jer su mesečne autobuske karte skupe i bez kola sasvim su odsečeni od ostalog sveta, dodaje Umićević.
Najukusnija pita je krompiruša
Ove godine najbolje ocenjena pita je krompiruša koju je napravila Rada Petraš iz Aradca. Drugo mesto je osvojila Tamara Vasić za sirnicu, a treće Dijana Meseldžija za zeljanicu, obe iz Banatskog Despotovca. Sve pite ponuđene su posetiocima Pitijade.
Na Pitijadi se bira i najlepše uređen izlagački sto. Ove godine priznanje je pripalo Asocijaciji žena iz Krajišnika.
Pitijada u okviru manifestacije „Banatska bajka“
Turistička organizacija Zrenjanina kroz manifestacije „Banatska bajka“ i „Banatski karavan“ učestvuje u razvoju ruralnog turizma kroz podržavanje ovakvih manifestacija. Ove godine zbog mera koje se sprovode u zaštiti zdravlja građana od virusa, značajno su umanjene aktivnosti i manifestacije kojima se promovišu ruralne sredine. U organizaciji jubilarne Pitijade u Banatskom Despotovcu učestvovali su i Kulturni centar Zrenjanina i IP Media 023.
