Običaj naših predaka bio je da u proleće pogledaju cvet kozlaca i saznaju kakav rod će na njivama imati te godine. Ovaj običaj zadržao se u nekim domaćinstvima u Banatu.
Domaćica bi u rano jutro na dan Uskrsa u svojoj bašti ubrala cvet biljke koju i danas zovu „Rod zemlje“. Uz praznični pozdrav, domaćin kuće bi otvorio cvet i na tučku, od drške cveta prema gore, „pročitao“ kakvu godinu će imati.
Na tučku se prvo „čita“ kukuruz, pa šećerna repa, pogača suncokreta, žitarice, a na kraju flaša vina. Ove godine „Rod zemlje“ pokazuje da će godina biti rodna.
Priču o ovom običaju ispričala nam je Mariana Lelea, koja u svojoj biobašti u Torku uživa u biljkama koje ređe viđamo u baštama. Njeno iskustvo je da se pročitano i ostvari.
Biljku „Rod zemlje“ u narodu zovu i kozlac, vino i rakija, zmijino grožđe, zmijin češalj, kalendar (lat. Arum maculatum). Ova cvetnica živi na tamnijem i vlažnijem mestu. To je trajna zeljasta biljka. U proleće iz rizoma izbijaju listovi kopljastog oblika, a drške obrazuju rukavce. Cvetovi obrazuju cvast klip i mirišu na trulo meso, što privlači insekte. Plod je bobica narandžastocrvene boje. Biljka je otrovna. Naročito treba upozoriti decu na otrovnost, kako ne bi dirali privlačne bobice.
