Na parceli u Banatskom Velikom Selu, na kojoj je Snežana Nikolić organizovala povrtarsku proizvodnju, sve je uređeno i uživanje je proći kroz povrtnjak.
Proizvodnja širokog asortimana povrća je organizovana na skoro 30.000 kvadratnih metara.
Od te površine 2500 kvadratnih metara je u zaštićenom prostoru.
Snežana i njen suprug Saša, koji je zadužen za prodaju povrća, su počeli ovaj posao kako bi za svoju prodavnicu voća i povrća obezbedili kontinuirano snabdevanje svežim povrćem. Proizvodnjom se bave četiri godine. Proizvedena količina povrća prevazilazi potrebe prodavnice, pa višak proizvoda prodaju na pijacama u Kikindi, Novom Sadu i Beogradu.
Ova proizvodna godina se razlikuje od prethodnih jer je zima bila blaga. Vegetacija je krenula mnogo ranije, pa je bilo uslova i za treći usev, kaže Snežana za naš portal. Ali, blaga zima je uslovila veliku brojnost insekata, što je dodatno opteretilo proizvodnju. Ipak, očekuje dobre prinose, bliže maksimalnim.
Pozitivno Snežanino iskustvo: Kornišon na špaliru, a pored je posađena paprika kojoj prija zasenčenost koju pravi krastavac
Cena povrća na tržištu je nestabilna i menja se iz dana u dan, kaže naša sagovornica.
„Potražnja je jednog dana maksimalna, a sutradan ta roba ostaje. Od početka do kraja vegetacije je tako. Smatram da bismo trebali da se orijentišemo na interesno udruživanje i da bi to dovelo do specijalizacije u proizvodnji povrća. Tako bismo obezbedili siguran otkup i bilo bi nam lakše. Nažalost, još uvek više gledamo sebe i svoje interese nego interese zadruge ili udruženja, što nije dobro. Udruživanje je budućnost“, smatra Snežana.
Ova vredna žena je član kikindskog Udruženja „Banatska lenija“. Ona kaže da od članova udruženja dobija pravovremene informacije i da joj takva pomoć mnogo znači. Upravo ovakva udruženja, kojih ima i u drugim naseljima u regionu, treba da se udruže u veliko, regionalno udruženje ili zadrugu. Bio bi to koristan servis povrtarima, poručuje Snežana.
