Za stabilne i visoke prinose povrća i kvalitetne plodove važno je pravilno primeniti đubriva.
Osim toga, pravilna primena đubriva doprinosi očuvanju zemljišta i o tome moramo voditi računa. Ne smemo zaboraviti da je hemijska analiza zemljišta osnova pravilnog đubrenja i da tek na osnovu rezultata analiza možemo planirati vrste i količine đubriva.
Savetodavac Milan Damljanović podseća nas na važne korake pri đubrenju povrća.
Osnovno đubrenje povrća nezamenjiva mera
Ukoliko je izostalo osnovno đubrenje u toku jeseni na parcelama predviđenim za setvu i sadnju povrtarskih kultura u proleće, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti predsetvenom đubrenju kao i prihrani u kasnijem periodu.
Poznato je da je osnovno đubrenje u jesen nezamenljiva agrotehnička mera pre svega zbog sporije aktivacije fosfora i kalijuma, kao i poboljšane mineralizacije svih hranidbenih elemenata u zemljišnom kompleksu u prisustvu manje količine azota. Na ovaj način zemljišta ulaze u proleće bogata hranivima i spremna za intenzivnu proizvodnju.
Međutim, naši proizvođači vrlo često izostavljaju ovu meru, uzdajući se samo u primenu kompleksnih đubriva predsetveno ili čak samo azotnih đubriva u prihrani.
Ovakva praksa sigurno ne može doneti vrhunske rezultate u proizvodnji a naročito ne u očuvanju zemljišta.
Zato je neophodno izvršiti hemijsku analizu zemljišta i na osnovu rezultata obaviti predsetveno đubrenje kao i prihranu adekvatnim kombinacijama, kako u kvalitativnom tako i u kvantitativnom smislu.
Tačno je da na parcelama gde se vrši intenzivna proizvodnja povrća često ima dosta hraniva zaostalih iz ranijih proizvodnih ciklusa, ali ona su obično u raskoraku sa potrebama gajene vrste, a moguće je i da su nagomilana do stepena fitotoksičnosti što se često događa sa fosforom u plastenicima i staklenicima.
Saveti za uspešno predsetveno đubrenje i prihranu povrća
- Pre svega u predsetvenom đubrenju prednost treba dati kompleksnim đubrivima na organskom nosaču (npr. JARA i sl. ) jer se bolje i brže rastvaraju i postepeno deluju.
- Takođe bolje je ova đubriva unositi u redove depozitorima, tako da su mladim biljkama odmah na raspolaganju.
- Obzirom da su naša zemljišta najčešće dobro snadbevena kalijumom a slabije fosforom velike uštede se mogu dobiti u količinama upotrebljenih hraniva izborom odgovarajuće kombinacije ili primenom đubriva sa izraženom jednom komponentom (npr. MAP u slučaju većeg nedostatka fosfora) jednokratno zarad dovođenja osnovnih hraniva u pogodniju proporciju.
- Što se prihrane tiče prednost dati KAN–u kao i folijarnoj prihrani mikroelementima ukoliko su osnovne hranidbene norme ispunjene.
- Fiziološki kisela đubriva trebalo bi izbegavati, naročito južno od Save i Dunava, a poželjno je postepeno uvoditi i organska đubriva, kojih na našem tržištu sve više ima, zarad kompenzacije stajnjaka koji je sve više u deficitu.
U poslednje vreme, tržište je preplavljeno bio-stimulatorima, aminokiselinama, hormonskim i drugim sličnim proizvodima. Ove preparate ima smisla koristiti samo ukoliko su svi ostali elementi moderne poljoprivredne proizvodnje i agrotehnike blagovremeno primenjeni, ili ukoliko je došlo do nepredviđenih stresnih uslova u proizvodnji, u suprotnom imaće samo kozmetički karakter.
Preporučujemo da pročitate o pravilnoj ishrani i đubrenju prema analizi zemljišta
