Na lovnim klopkama u vinogradima se registruje azijska voćna mušica, u toku je piljenje larvi treće generacije pepeljastog grožđanog moljca, prisutna braon mramorasta stenica.
U vinogradima prisutne štetočine koje mogu ugroziti proizvodnju grožđa
U vinogradima se vizuelnim pregledom registruje prisustvo nekoliko štetočina koje mogu da ugroze rod i kvalitet grožđa, ističe Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja:
- Mušica Drosophila suzukii – invazivna štetočina
- Pepeljasti grožđani moljac – ekonomski značajna štetočina
- Cikada Scaphoideus titanus – karantinska štetočina za našu zemlju
- Braon mramorasta stenica – invazivna štetočina
Na lovnim klopkama se registruju ulovi azijske voćne mušice, u toku je piljenje larvi treće generacije pepeljastog grožđanog moljca, a u pojedinim vinogradima su prisutni i svi razvojni stadijumi braon mramoraste stenice.
Na mestima gde odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice probijaju površinu bobica kako bi se ishranjivale, odnosno ženke azijske voćne mušice zasecaju pokožicu bobica da bi položile jaja, i na mestima gde se larva gusenica grožđanog moljca ubušuje u bobicu, otvara se put za naseljavanje prouzrokovača sive truleži grožđa, što za posledicu može imati smanjenje prinosa i kvaliteta vina. Dodatni rizik predstavlja i činjenica da ulaskom vinove loze u faze sazrevanja (kada bobice omekšavaju i količina šećera se povećava) ona postaje veoma osetljiva na infekcije tim patogenom. Za pojedine delove naše zemlje za dane vikenda najavljuju se moguće padavine koje mogu stvoriti dodatni rizik za razvoj sive truleži.
Na žutim lepljivim klopkama koje su postavljene u vinograde registruju se ulovi odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus. Vizuelnim pregledom naličja listova loze, pored odraslih jedinki uočava se i prisustvo larvi završnih razvojnih stupnjeva ove štetočine. Ova cikada je prenosilac fitoplazme Flavescence doree koja izaziva veoma destruktivno oboljenje – zlatasto žutilo vinove loze.
Preporuka za zaštitu vinove loze
Sa ciljem zaštite vinove loze od pomenutih štetnih organizama i smanjenja rizika od nastanka šteta, kako direktnih tako i indirektnih, PIS preporučuje primenu hemijskih mera zaštite, uz obavezno poštovanje karence:
- Plures (deltametrin) 0,5-0,7 l/ha ili Šakal (lambda-cihalotrin) 0,05-0,06 l/ha
+
- Luna expirience (tebukonazol+fluopiram) 0,035-0,04% ili Luna privilege (fluopiram) 0,5 l/ha ili Linus (ciprodinil+tebukonazol) 1,2-1,6 l/ha.
U uslovima tropskih temperatura efikasnost pesticida se umnogome smanjuje, te tretmane treba pozicionirati u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima, ističe PIS.
