Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra. Ne sejati pšenicu na istoj parceli više godina zaredom. Setva deklarisanim semenom.
Kako bi se obezbedio dobar start useva, pred setvu je važno sprovesti mere u skladu sa principima integralne zaštite bilja (IPM). One doprinose zdravom razvoju biljaka, smanjuju rizik od bolesti i štetočina i omogućavaju racionalniju i ekonomičniju proizvodnju.
Setva pšenice: Izazovi i mere integralne zaštite bilja
Sprovođenjem principa integralne zaštite bilja moguće je sprečiti štete od sledećih organizama i bolesti: biljne vaši, virus žute patuljavosti ječma (Luteo virus), cikade, pepelnica strnih žita, psammotettix alienus, lisna rđa pšenice, žuta rđa pšenice, žuto-mrka pegavost lista pšenice, siva pegavost lista pšenice.
Preporuke Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja
Optimalan rok setve
- Rana setva → povećava rizik od napada lisnih vaši i cikada (prenosioci virusa žute patuljavosti ječma, virusa kržljavosti pšenice).
- Kasna setva → povećava rizik od slabijeg bokorenja i lošijeg prezimljavanja.
- Sa aspekta zaštite bilja, naša preporuka je da ratari ne ulaze prerano u setvu jer takvi usevi godinama unazad zbog trenda toplih jeseni budu više izloženi napadu lisnih vaši i cikada, a posledično i riziku od virusnih oboljenja.
Plodored – najvažnija mera prevencije
- Ne sejati pšenicu na istoj parceli više godina zaredom. U monokulturi postoji rizik od nagomilavanja patogena i zemljišnih štetočina.
- Ni kukuruz nije dobar predusev, naročito u regionima gde se godinama javlja crvenilo kukuruza. Ovu bolest izaziva Stolbur fitoplazma, protiv koje nema direktnih mera zaštite – dostupne su samo preventivne. Fitoplazmu prenose cikade koje, ako se pšenica poseje na kukuruzište, mogu da nastave svoj razvoj. Zato se proizvođačima u ugroženim regionima preporučuje da ne seju pšenicu posle kukuruza, kako bi se prekinuo razvojni ciklus cikada i smanjio rizik od pojave bolesti u sledećoj godini.
- Dobri predusevi su: leguminoze, uljana repica, krompir.
Obrada zemljišta
- Duboko oranje i zaoravanje biljnih ostataka smanjuje infektivni potencijal patogena i uništava mesta prezimljavanja insekata.
- Dobro pripremljeno zemljište obezbeđuje ravnomerno nicanje i brži početni porast pšenice.
Seme
Za setvu koristiti deklarisano seme poznatog porekla.
Ishrana biljaka
Pre setve je poželjno uraditi analizu plodnosti zemljišta. Na osnovu rezultata, unosi se samo potrebna količina hraniva, čime se postiže racionalna i ekonomična ishrana biljaka.
Sve navedene mere omogućavaju da pšenica uđe u zimu zdrava, dobro ukorenjena i otporna, a u proleće nastavi rast uz manji pritisak bolesti i štetočina.
Prognozno-izveštajna služba će redovno pratiti prisustvo štetnih organizama u usevima pšenice – od nicanja pa nadalje – i pravovremeno obaveštavati proizvođače o potrebi primene mera zaštite.
