U usevima kukuruza u toku leta često uočavamo biljke koje su crvene boje. Najpre pocrvene listovi, pa stablo i klipovi. Reč je o crvenilu.
Crvenilo kukuruza je prvi put opisano u Srbiji 1957. godine, a ponovo je registrovano počev od 2002. do danas.
Simptomi crvenila kukuruza
Prvi simptomi crvenila javljaju se krajem jula. Najpre pocrveni glavni nerv listova iznad klipa, pa se crvena boja proširi i na ostatak lista, rukavac, stablo i na kraju pocrveni cela biljka i osuši se.
Klip kod obolelih biljaka je uvek špicast i savitljiv, zrna su sitnija i često štura i klimava. Crvene zaražene biljke se na parceli javljaju pojedinačno i nepravilno su raspoređene po parceli.
Zašto biljke kukuruza pocrvene?
Crvenilo kukuruza je bakterijsko oboljenje prouzrokovano fitoplazmom “Candidatus Phytoplasma solani“, koje se sa biljke na biljku prenosi putem vektora, a to je cikada, mali insekt.
Za ovu bolest do sada nije pronađen lek i zaražene biljke uvek propadaju.
Šta su fitoplazme?
Fitoplazme predstavljaju prokariotske organizme, bakterije, obligatne parazite biljaka koje odlikuje odsustvo ćelijskog zida.
Žive i hrane se u floemskim sudovima biljaka, a u stanju su i da prežive unutar životinjskog organizma, najčešće iz klase insekata, što je jedinstveno za ovu grupu bakterija.
Osim kukuruza, ova vrsta fitoplazme koja napada kukuruz, napada i mnoge druge biljne vrste: duvan, pšenicu, krompir, paradajz, papriku, patlidžan, mrkvu, celer, grašak, vinovu lozu… Nisu zaštićene ni korovske biljke: divlji sirak, poponac, kopriva i tatula.
Vektor fitoplazme je cikada
Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Nakon zimske hibernacije otpočinje ishrana larvi na korenu pšenice i divljeg sirka.
U junu mesecu dolazi do ekolzije imaga i promene biljke domaćina („host shift“), pri čemu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza, podseća Melita Dejanović iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.
U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza.
Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca.
Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.
Kako zaštiti kukuruz?
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida.
Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini.
Foto: PIS
