Oprez: Larve repičine lisne ose (Athalia colibri) u usevima uljane repice

uljana repica mala krupno

U usevima uljane repice registrovano je prisustvo larvi repičine lisne ose.Ovo je štetočina koja za kratko vreme može da izazove golobrst useva.

Savet proizvođačima uljane repice koji stiže iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS) je da obiđu i pregledaju parcele pod ovim usevom. Ukoliko registruju prisustvo jedne pagusenice po biljci, važno je da sprovedu mere zaštite primenom jednog od insekticida na bazi bifentrina, alfa cipermetrina, deltametrina ili lambda cihalotrina.

Repičina lisna osa,  Foto: www.pisvojvodina.com
Repičina lisna osa,
Foto: www.pisvojvodina.com

Repičina lisna osa (Athalia rosae l. Athalia colibri)

Odrasla repičina lisna osa je žutonarandžaste boje.

Odrasli insekti letnje generacije su od svih najbrojniji i roje se od sredine avgusta do kraja septembra.

Masovno naseljavaju mlade useve na kojima ženka položi 50-300 jaja.

Gusenice se pile posle 6-12 dana, dok njihov razvoj traje 12-20 dana.

Repičina lisna osa se razmnožava preventivno u godinama sa malo ili nedovoljno padavina.

Za masovno razmnožavanje od najvećeg značaja je prisustvo biljki hraniteljki pogodnih za ovipoziciju. U suprotnom, ne dolazi do masovnih pojava pagusenica.

Lisna osa je redovna štetočina uljane repice u jesen. U godinama intenzivne pojave može da izazove golobrst, potpuno uništavanje i preoravanje useva. Odrasle larve su veoma proždrljive.

Najveće štete prave u periodu toplog i suvog vremena, dok hladno i vlažno vreme sprečava razvoj i napad larvi lisne ose na uljanoj repici.

Lišće izgrizaju između nerava, a zatim ga skeletiraju, tako da ostaje samo glavna nervatura i patrljci na ruinama od biljaka.

Osim uljane repice gusenice napadaju rotkvu, repu, gorušicu i sve ostale korovske i biljke spontane flore iz familije krstašica.

Štete od repičine lisne ose, Foto: www.pisvojvodina.com
Štete od repičine lisne ose Foto: www.pisvojvodina.com

 

Agrotehničke mere za sprečavanje širenja repičine lisne ose

  • Na isto polje uljana repica se može vratiti nakon 4 godine, uz korišćenje prostorne i vremenske izolacije između starih i novih parcela ili polja, na udaljenosti ne manjoj od 1 km i prekid proizvodnje na jednom gazdinstvu od najmanje jedne godine.
  • U svim većim agrokompleksima u periodu od 4 godine, proizvodnja uljane repice mora da se prekine u trajanju od 1 godine.
  • Važan je i izbor preduseva. Najbolji su: grašak, krompir, rano povrće, ozimi ječam i pšenica.
  • Setva lovnih biljaka (uljana rotkva) na ivičnim delovima parcela ima za cilj koncentraciju osa i njeno jednostavnije suzbijanje.
  • Obilnije đubrenje sa NPK đubrivima doprinosi smanjenju šteta tokom septembra i oktobra, jer usev brže prolazi kritične faze razvića i u slučajevima napada biljke, brže regeneriše lisnu masu.

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede