Uvođenjem novih tehnologija u proizvodnju voća, primena zelene rezidbe kao pomotehnčke mere, dobija sve veći značaj.
Sprovođenje ove mere značajno je kako kod jabučastih tako i kod koštičavih voćnih vrsta, pri čemu su efekti ovog zahvata dali najbolje rezultate u visokointenzivnim zasadima gustog sklopa.
Osnovni zadatak i cilj zelene rezidbe jeste osvetljenje i prozračivanje krošnje što se prvenstveno postiže uklanjanjem iz krune prebujnih mladara koji izbijaju pod oštrim uglom na provodnici, kao i uklanjanjem vodopija koje za svoj bujan porast nepotrebno troše vodu i hranljive materije iscrpljujući nepotrebno biljku.
Rezidbom na zeleno postiže se i bolja obojenost plodova, što se posebno odnosi na sorte jabuka sa crvenom pokožicom, a ujedno omogućava se i bolja i lakša zaštita od biljnih bolesti i štetočina. Iz tih razloga zelena rezidba se najviše preporučuje kod bujnih sorti koje su kalemljene na bujnim podlogama kao što su: Gloster, Greni Smit, Jonagold i druge.
U zavisnosti od klimatskih uslova i stadijuma razvoja voćke, sa zelenom rezidbom može se početi neposredno nakon kretanja vegetacije i sa pojavom prvih letorasta pri čemu se suvišni i po položaju neodgovarajući letorasti u startu odstranjuju. Ali u većini slučajeva zelenu rezidbu treba obaviti krajem juna i početkom jula, što je period posle završetka aktivnog rasta voćaka. U tom periodu dolazi i do diferencijacije cvetnih pupoljaka za narednu vegetacionu sezonu.
Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30% zelene mase sa stabala, jer odstranjivanjem veće količine lisne mase može doći do smanjene mogućnosti normalnog odvijanja procesa fotosinteze a samim tim i slabije ishranjenosti plodova, kao i do stvaranja sunčanih ožegotina na plodovima.
Autor: Maja Martinov, Master inž. polj.
