Na formiranje cvetnih pupoljaka može se uticati izvesnim agrotehničkim i pomotehničkim merama, kao što su:
Izbor podloge – na slabo bujnim podlogama ranije počinje i obilnije je formiranje cvetnih pupoljaka. Oni ulaze u period zimskog mirovanja sa jače diferenciranim začecima cveta, tako da su osetljiviji prema mrazu. Slabo bujne podloge imaju manje razvijen korenov sistem i apsorbuju manje azota a u nadzemnom delu se jače nagomilavaju organske materije.
Korišćenje posrednika – za smanjenje bujnosti. Što je duži posrednik, manja je bujnost nadzemnog dela a više se formiraju cvetni pupoljci (najmanja dužinaposrednika je 15-20 cm).
Formiranje krune – treba obezbediti pravilan raspored grana radi dobre osvetljenosti svih delova krune i sprečavanja zasenjivanja. Svetlost je potrebna za diferenciranje cvetnih pupoljaka (prema američkim istraživanjima bez direktne svetlosti ne dolazi do formiranja začetaka cveta u pupoljcima).
Rezidba (redovna) – reguliše vegetativni porast i rodnost. Jača (kratka) rezidba i prekraćivanje grana podstiču bujnost (vegetativni potencijal) a slabija (duga) rezidba i proređivanje grana podstiču formiranje cvetnih pupoljaka i rodnost.
Đubrenje – bez dovoljnih količina azota uopšte ne dolazi do formiranja cveta u pupoljcima. Međutim, suvišne količine azota nepovoljno deluju na diferenciranje cvetnih pupoljaka, jer favorizuju bujnost a raspoloživi ugljeni hidrati se troše za rastenje mladara. Dovoljne količine fosfora i kalijuma povoljno utiču na formiranje cvetnih pupoljaka.
Zaštita od bolesti i štetočina – sprečavanje oštećenja lišća i očuvanje asimilacione površine značajno je za obezbeđenje potrebne količine ugljenih hidrata za formiranje cvetnih pupoljaka.
Povijanje i savijanje grana – vrši se po završetku intenzivnog porasta mladara a to je obično u prvoj polovini jula meseca (time se favorizuje transformacija lisnih pupoljaka u cvetne). Povećanjem ugla grane slabi sila polariteta (apikalne dominacije) a povećava se dejstvo sile gravitacije. Menja se cirkulacija hranljivih materija i fitohormona. Hranjive materije se kreću ascedentno i teže da zauzmu vršni položaj, čime se na grani koja ima vertikalan položaj najače razvijaju mladari iz vršnih pupoljaka. Takođe je pri vrhu grane veća koncentracija stimulatora rasta a pri osnovi koncentracija inhibitora. Dovođenjem grane u horizontalni položaj hranljive materije i fitohormoni su podjednako raspoređeni duž grane.
Prstenovanje i poluprstenovanje – prstenovanje se vrši na deblu ili skeletnim granama radi smanjenja bujnosti. Vrši se uklanjanjem kore u vidu prstena širine 0,5-1 cm (prsten može da se okrene za 180o i postavi u suprotnom pravcu čime se usporava kretanje sokova). Obavlja se u prvoj polovini maja meseca. Prstenovanjem se postiže prekidanje descedentnog toka materija (floemskih sudova) i time se postiže nagomilavanje organskih materija u delu stabla iznad prstena a time i veće formiranje cvetnih pupoljaka.
Poluprstenovanje se sastoji u uklanjanju kore sa malo drveta (dubine 3-6 mm), u vidu polumesečnog zareza ili u vidu obnutog slova ‘’V’’, (kaplarski rez). Zarezi se prave na granama ispod grančice ili pupoljaka u cilju smanjenja njihove bujnosti. Delimičnim prekidanjem ascedentnog toka materija smanjuje se priliv azota s jedne strane, a sa druge strane prekidanjem descedentnog toka zadržavaju se ugljeni hidrati tako da se postiže povoljan odnos ugljeni hidrati/azot za formiranje cvetnih pupoljaka. Umesto prstenovanja i poluprstenovanja može se vršiti postavljanje metalnih prstenova na deblu, paranje kore debla i skeletnih grana, rovašenje (pravljenje poprečnih zareza na dva mesta sa razmakom 2-5 cm).
Prskanje voćaka retardantima – sintetičkim fitohormonima odnosno inhibitorima rasta. Oni utiču na smanjenje bujnosti, usporavaju rast mladara a povećano je diferenciranje cvetnih pupoljaka.
Autor: mr Nebojša Mladenović
psss.rs
.
