Претрага
Претрага

Sprečiti pucanje plodova trešnje sprovođenjem određenih mera

Pucanje plodova je jedan od najvećih problema u gajenju trešnje, posebno u područjima sa većom količinom padavina u periodu sazrevanja plodova. Ispucali plodovi imaju manju...

Galenika

Pucanje plodova je jedan od najvećih problema u gajenju trešnje, posebno u područjima sa većom količinom padavina u periodu sazrevanja plodova.

Ispucali plodovi imaju manju tržišnu vrednost, a često nisu pogodni za potrošnju u svežem stanju. Osim toga su podložni i pojavi truleži.

Zašto plodovi pucaju?

Mehanizmi koji dovode do pucanja ploda trešnje su složeni i još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, navodi agronom Tanja Živković.

Dva su pravca usvajanja vode: apsorpcija vode sa površine ploda kroz pokožicu i usvajanje vode iz zemljišta, preko korena.

Na pucanje utiče veliki broj faktora:

a) osobine ploda: krupnoća, čvrstoća mesa, anatomska građa pokožice, osobine kutikule, veličina i gustina stoma, osmotska koncentracija soka ploda, faza razvoja ploda

b) faktori spoljašnje sredine: količina i trajanje padavina i temperatura.

Tipovi pucanja plodova

Živković podseća da postoje tri različita tipa pucanja ploda:

  1. Prvi tip se javlja u vidu kružnih ili polukružnih pukotina oko peteljkinog udubljenja
  2. Drugi tip se javlja u vidu kružnih ili polukružnih pukotina na vrhu ploda-najčešće se javlja
  3. Treći tip pucanja se ispoljava u vidu dugih, nepravilnih i često dubokih pukotina, koje se javljaju sa strane ploda

Mere za sprečavanje pucanja plodova

Određenim merama moguće je sprečiti pucanje plodova, ističe Živković. To su:

– izbor manje osetljivih sorti – pošto ne postoje sorte 100 % otporne na pucanje plodova preporučljivo je gajiti više sorti u jednom zasadu

– fizičko uklanjanje vode sa plodova – stresanje vode sa stabala, ručno – kod mlađih stabala ili korišćenjem atomizera koji duvanjem vazduha vrše odstranjivanje vode sa plodova

– pokrivanje zasada – najskuplja metoda kojom se dobijaju dobri rezultati u pogledu prinosa i kvaliteta ploda. Nedostaci ove metode su što je temperatura ispod ovakvih pokrivača suviše visoka pa dovodi do pojave ožegotina na listovima, a povećana vlažnost vazduha ispod pokrivača povećava rizik od pojave gljivičnih oboljenja

– hemijsko tretiranje stabala – tretiranje stabla mineralnim solima: CaCl2 0,35-1 % (prskanja treba da počnu 3-4 nedelje pre očekivanog vremena berbe, intervali od 7 dana), antitranspiranti (voštane emulzije, prekrivaju plod u vidu filma – sprečavaju ulazak vode u plod, ali istovremeno sprečavaju i odavanje vode transpiracijom), okvašivači (utiču na razbijanje kapljica vode što omogućava brže isparavanje, a time i manju apsorpciju vode od strane ploda.)

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno