Registrovan rast broja jedinki voćne mušice u vinogradima i voćnjacima

drosophila suzukii

Prisustvo i rast broja ulovljenih jedinki voćne mušice (Drosophila suzukii) od početka septembra registrovni u zasadima kupina, malina, breskvi i vinove loze.

Prema podacima Prognozno-izveštajne službe (PIS) na lovnim klopkama registrovano je prisustvo odraslih jedinki, a vizuelnim pregledom i oštećenja na plodovima koje prave ženke svojom legalicom prilikom polaganja jaja.

Jači napad naročito se registruje u zasadima kupine u kojima je berba prekinuta zbog ekonomskih razloga, navodi se u obaveštenju Uprave za zaštitu bilja.

Kasna pojava brojnijih populacija D. suzukii može negativno uticati na kulture voća koje sazrevaju u ovom periodu (kupina, malina – sorte Polka, Polana, vinova loza).

Mere za sprečavanje širenja štetočine voćne mušice Drosophila suzukii

Da bi se sprečilo dalje umnožavanje ove jako invazivne štetočine, redukovala brojnost i sprečile ekonomske štete u proizvodnji ovih značajnih voćnih vrsta, Uprava za zaštitu bilja apeluje na proizvođače da sprovedu sledeće mere:

– masovno izlovljavanje

– postavljanje lovnih klopki radi izlovljavanja odraslih jedinki ove štetočine;

Improvizovana klopka od plastične boce za praćenje Drosophila suzukii pravi se na sledeći način: na plastičnoj flaši zapremine 1,5 l, napraviti 3 otvora prečnika 4 mm sa jedne strane, i prorez za širenje mirisa na suprotnoj strani prekriven mrežicom (gazom), staviti 1,5 dl jabukovog sirćeta 1,5 dl crnog vina i par kapi deterdženta, (slika u prilogu). Klopke što gušće postaviti po ivicama parcela kao i unutar zasada, u visini plodova;

– uklanjanje oštećenih plodova i njihovo uništavanje;

– pregled i uklanjanje zaraženih divljih vrsta biljaka domaćina (divlja kupina, džanarika, zova) u neposrednoj blizini zasada;

– skratiti interval berbe.

Invazivna voćna mušica ima do 15 generacija godišnje

Drosophila suzukii je invazivna vrsta.

Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima koje ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive i druge. Dakle, širok je krug domaćina što čini suzbijanje ove štetočine otežanim.

Druga činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine (u povoljnim uslovima do 15).

Jedna ženka ove mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, to se iz istog ploda može izleći 60-70 jedinki.

Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između 1 i 2 nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja.

Osim direktnih šteta koje izaziva, postoje i indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje uzrokuju trulež. 

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede