Priprema rakije za prodaju mora biti u skladu sa važećim zakonom i podzakonskim aktima. Voditi računa o čistoći ambalaže.
Proizvođači voća sve češće rod „pretaču“ u rakiju i gotov proizvod prodaju na tržištu. Kako bi postigli uspeh u plasmanu potrebno je, između ostalog, da obave poslove koji tome prethode. Punjenje, zatvaranje, etiketiranje i obeležavanje boca i marketing su važni koraci ka uspešnoj prodaji.
O pripremi za plasman savete daje Dragana Andrejić, spec. struk. inž. prehrambene tehnologije, PSSS Kruševac.
Priprema rakije za tržište
Prema Zakonu o jakim alkoholnim pićima („Sl. glasnik RS“, br. 92/2015) proizvodnjom jakih alkoholnih pića može da se bavi pravno lice i preduzetnik registrovan u Registru privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar i upisan u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića. U zakonu su definisani neophodni uslovi a tu su i prateći podzakonski akti.
Proizvođač je dužan da vodi podrumarsku evidenciju koja sadrži podatke o vrsti, količini i jačini upotrebljene sirovine, količini i kvalitetu proizvedenog i prodatog jakog alkoholnog pića i da čuva dokumentaciju kojom se potvrđuju određeni podaci, podseća Andrejić.
Pod uslovom da su zadovoljeni svi zakonski uslovi da proizvođač može nastupiti na tržištu, bavićemo se poslovima koji prethode tom trenutku. Kada je završen proces formiranja rakije, treba razmišljati o pripremi za plasman.
Punjenje boca
Rakija se puni u staklene boce, raznih zapremina, zatvara i skladišti na tamnom i suvom mestu gde su stabilni temperaturni uslovi. Poželjno je da temperatura bude između 15 i 20 ºC. Veoma je važno voditi računa o čistoći ambalaže u koju punimo rakiju. Boce moraju biti čiste i bez prisustva stranih mirisa. Punjenje se vrši uz pomoć dozatora a ako se pune ručno, treba voditi računa da sve budu podjednako pune. Posle punjenja treba boce ostaviti da se rakija u njima umiri i proveriti ih vizuelno tako što će se postaviti izvor svetlosti iza boca a privremeno zatvorene boce se preokrenu. Tako će se uočiti eventualno prisustvo nečistoća u rakiji.
Nakon toga se pristupa finalnom zatvaranju boca zatvaračem koji može biti plastični, plutani ili metalni, sve u skladu sa tim kakav vizuelni izgled našeg proizvoda želimo da postignemo. Kada se bira tip zatvarača, treba imati u vidu da je plastični najpouzdaniji da neće doći do promene svojstava proizvoda.
Zatvarači se okretanjem u jednom pravcu utiskuju u grlić boce do kraja nakon čega ih treba zaštititi plastičnim navlakama. To će boci dati još bolji vizuelni izgled a i dodatno je osiguranje od pomeranja zatvarača bilo da se radi o spoljnom ili unutrašnjem uticaju. Najbolje su, napominje Andrejić, navlake od termosakupljajuće plastike koja pod uticajem toplote obavija zatvarač boce zajedno sa grlićem. Tako zatvorena boca ima dug rok trajanja uz minimalne promene u kvalitetu.
Etiketiranje i marketing
Sledi etiketiranje i obeležavanje rakije u skladu sa zakonskim propisima i smeštaj u magacinski prostor. Jaka alkoholna pića opisuju se, predstavljaju i deklarišu u skladu sa zakonom i posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje hrane.
Proizvod je sada spreman a na scenu stupa marketing i prodaja kao vrlo važan deo čitavog procesa. Prema gore navedenom zakonu, podseća savetodavac Andrejić, jaka alkoholna pića koja ispunjavaju uslove u pogledu bezbednosti i kvaliteta i koja su u originalnom pakovanju mogu da se stave u promet za neposrednu ljudsku potrošnju.
