Postoji mnogo razloga zbog kojih je potrebno premestiti stariju voćku na drugo mesto. Moguće je starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod.
Treba imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, lakše se primaju, brže obnavljaju.
Uslove presađivanja stabla ne određuje samo starost, već i vrsta: koštičave voćke se uspešno mogu presaditi i do 10 godina starosti, jabuke, kruške, dunje, orah i leska i do 15 godina starosti. Idealno bi bilo da se stablo presadi do sedme ili osme godine starosti.
Presađivanje starijih stabala se obavlja za vreme mirovanja vegetacije, znači u jesen, zimu ili rano proleće. Najbolji rezultati presađivanja postižu se ipak zimi – jer se stablu ne narušava vitalnost pošto je u fazi fiziološkog mirovanja, a i smrznuta zemlja čvršće se drži oko korena i omogućava presađivanje stabla sa velikim busenom, što bolje utiče na primanje. Ako se radi u proleće, onda treba presađivanje obaviti što ranije.
Jamu na mestu gde želimo premestiti stablo treba pripremiti ranije: ako presađivanje vršimo u proleće jamu kopamo u jesen, a za jesenje i zimsko presađivanje na leto. Jama treba da bude dovoljno duboka i široka bar za 20-30 cm veća od busena korena koji presađujemo. Pri kopanju jame prvi sloj zemlje (prvi ašov dubine) odvajamo na jednu stranu, drugi sloj zemlje na drugu stranu. Prilikom sadnje zemlju vraćamo obrnutim redom – prvo gornji sloj. Zemljište treba obogatiti sa 2-3 kg NPK đubriva (neki autori preporučuju formulaciju 7:14:21).
Prilikom vađenja starije voćke mora se pažljivo postupati. U krugu oko voćke na širini od oko 70-100 cm kopa se jarak čija širina treba bude 20-30 cm i pri tome se ašovom iseku sve žile. Dubina jarka kopa se po potrebi da bi se izvadio što veći busen i da se na žilama zadrži što više zemlje. Poželjno je da se koren sa busenom obloži vlažnim materjalom da bi se sprečilo odvajanje zemlje od žila. Ovako pripremljena voćka može da se prenosi i na veća rastojanja.
Pre stavljanja stabla u zemlju treba sve preseke na žilama, debljim od 2 cm zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom plavog kamena. Stabla treba zasaditi u novu rupu na isti dubinu na kojoj je bilo ili malo pliće. Presađivanje treba obaviti što brže, najbolje po oblačnom vremenu, da ne dođe do isušivanja žila. Prazninu oko krena treba popuniti finom, plodnom zemljom izmešanom sa 50% dobro zgorelog stajnjaka, dobro i čvrsto sabiti zemlju da bi se postigla bolja stabilnost stabla.
Da ne bi došlo do krivljenja stabla pri naletima vetra. dobro bi bilo pričvrstiti ga za potporni kolac. Rano u proleće, pre kretanja vegetacije, na presađenom stablu obavezno se mora obaviti oštra rezidba krošnje (sve grane bi trebalo prekratiti na pola dužine). Rane od rezidbe premazati kalemarskim voskom. Ova mera je veoma važna da bi se uspostavila ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela voćke, jer osakaćen i smanjen koren ne bi mogao da ishrani i održi celu krošnju.
Presađenoj voćki u prvoj godini treba posvetiti maksimalnu negu. Okopati je 4-5 puta, prikraniti je u aprilu i junu sa oko 2 kg KAN-a. Obavezno je zalivati u sušnom periodu i pružiti joj dobru zaštitu od bolesti i štetočina. Zelenom rezidbom prorediti mladice. Na taj način, pojačanom negom, pomažemo voćki da lakše podnese stres i osiguravamo uspešno presađivanje.
Autor: Dragoljub Glišić
psss.rs
