Prekalemljivnje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan
izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi itd.
U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Takođe treba napomenuti da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja ne može na višnju. Kajsija se može kalemiti na šljivu, a obrnuto ne može. Isti je slučaj kod kruške i dunje, kruška može na dunju, ali odbnuto ne.
Voćke se mogu prekalemljivati do 20 godina starosti, mada je prijem i starost voćke u obrnutoj proporcionalnosti, što znači da što su voćke starije prijem je slabiji i obrnuto.
Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabobujnih stabala, bolesnih i oštećenih.
Pre početka kalemljenja voćke treba pripremiti, prekratiti grane na koje će se kalemiti. Ako su stabla starija to se radi krajem februara početkom marta, a kod mladih stabala se prekraćivanje radi neposredno pre kalemljenja.
Biraju se grane debljine 3-5 cm, gde je obavezno ostaviti 2-3 grančice koje su po položaju donje u odnosu na mesto kalema i koje služe da hrane stablo do prijema okaca.
Jabučaste voćne vrste i šljiva se prekalemljuju krajem marta, ili na spavajući pupoljak krajem avgusta. Na spavajući pupoljak se uglavnom kaleme starije voćke, kao i trešnja, višnja i breskva.
Za prekalemivanje se koriste sledeće tehnike:
- Kalemljenje pod koru
- Na isečak
- U procep
Prema dosadašnjim iskustvima najbolje rezultate daje kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Poželjno je da presek na grančicama koje se stavljaju pod koru bude što duži, veže se rafijom ili specijalnim trakama i posle vezivanja se premazuju kalem voskom. Ukoliko ne dođe do prijema radi se u avgustu ponovo na spavajući pupoljak.
Od alata su vam potrebne voćarske makaze, testerica i kalemarski nož. Sav alat treba da je oštar i čist. Za vezivanje se koriste specijalne gumice, rafije i drugo, bitno je da je materijal dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje u kalem.
J. Kljajić dipl. inž.
PSS Kikinda
Fotografija preuzeta sa agropartner.rs
