Uspešno podizanje voćnjaka podrazumeva pravilan izbor sorti i njihov najbolji raspored, prema međusobnim uslovima oplođenja, tako da se može uspešno gajiti najmanji broj sorti koji omogućuje obilne prinose.
U današnjoj voćarskoj praksi možemo naći jednosortne – retko, ali u ogromnoj većini proizvođači poseduju komercijalne zasade sa dve, tri ili više sorti.
O značaju rasporeda sorti voćnih zasada piše Branko Tanasković, savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
Prilikom podizanja voćnjaka sa izabranim samooplodnim sortama, može se u jednom zasadu posaditi samo jedna sorta. Međutim, u voćnjacima u kojima će se gajiti samobesplodne sorte trebalo bi izabrati sorte prema odnosima oplođenja. To je jedan od uslova, neophodnih za dobru rodnost voćaka.
S tim u vezi nastaju dve protivrečne pojave: prva je težnja da se, radi standardizacije ovakve proizvodnje, broj sorti svede na minimum, a druga je neohodnost da se u pojedinim zasadima, čak i veoma malih razmera, gaji najmanje dve, pa i više sorti.
Rešenje ovih protivrečnih pojava nalazi se u pravilnom izboru sorti i njihovom najboljem rasporedu, prema međusobnim uslovima oplođenja, tako da se može uspešno gajiti najmanji broj sorti koji omogućuje obilne prinose. Pri tome će se jedna, dve, pa i više sorti gajiti radi proizvodnje plodova, a druge će biti tako podešene da kao oprašivači obezbeđuju najveće prinose, dodaje Tanasković.
Osobine sorti oprašivača
Sorte oprašivači trebalo bi da se odlikuju sledećim osobinama:
- da su dobro prilagođene uslovima sredine,
- da ispoljavaju što bolju polnu podudarnost sa glavnim sortama i time obezbeđuju što obilnije prinose,
- da imaju dobru klijavost polena,
- da im se vreme cvetanja što potpunije podudara,
- da im plodovi imaju što bolji kvalitet i
- da im se dugovečnosti približno podudaraju s glavnim sortama.
U pojedinim voćnim zasadima mogu se gajiti najmanje dve sorte koje se odlikuju većinom napred pomenutih osobina, i što je posebno važno, sorte koje mogu dobro međusobno da se oplođuju. Sigurnije da se gaje po tri sorte, i to sve tri s uspešnom međusobnom oplodnjom.
Ukoliko se sorte koje se žele gajiti odlikuju velikom vrednošću po kvalitetu plodova i mogu se smatrati glavnim, a dobro se međusobno oplođuju, tada se one smenjuju sa po četiri ili najviše šest redova, i to uvek sa parnim brojem redova, objašnjava Tanasković. Pri normalnom razvitku za jabuku i krušku to je udaljenost koja obezbeđuje uspešno međusobno oprašivanje.
U slučaju da se pojedine sorte žele gajiti u malim razmerama, pretežno kao oprašivači, tada se može izvršiti različit raspored ovih oprašivača u voćnjacima. Međutim, ako je jedna od ovih sorti loš oprašivač, onda nije preporučljivo da se gaji u više od dva reda zajedno. To praktično znači da će se takva sorta smenjivati sa po dva reda. Tako će se obezbediti dobra rodnost zahvaljujući oprašivanju i oplodnji susednih stabala, dobrih oprašivača.
Neparan broj redova od jedne sorte može zbog eventualne, određene agrotehnike da poveća troškove proizvodnje, a ima i uticaj i na produktivnost rada.
Trebalo bi izbegavati raspored po kojem bi u istom redu bile po dve sorte, jer bi to kvarilo izgled i imalo niz drugih nepovoljnih posledica na organizaciju rada i ujednačenje agrotehničkih mera, koje se u voćnjacima moraju primenjivati, savetuje savetodavac Tanasković. Zbog toga se takav raspored izbegava, naročito u velikim voćnim zasadima.
