Pred nama je kritičan period u zaštiti jabuke od prouzrokovača bolesti. Pred padavine preporučuje se zaštita.
U narednim danima, sa svakim padavinama, postoji visok rizik od infekcije cveta prouzrokovačem bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja (PIS).
Pred padavine, preporučuje se primena nekog od preparata na bazi bakar-hidroksida u nižim koncentracijama: Funguran OH u koncentraciji 0,05-0,06 %.
Takođe, sa svakim padavinama moguće je stvaranje povoljnih uslova za ostvarenje infekcije prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).
Ukoliko do sada nisu sprovedene hemijske mere zaštite jabuka od ovog patogena, preporučuje se primena fungicida prema poslednjoj preporuci (vidi preporuku od 1.4.2019), preporučuju zaštitari bilja PIS-a.
Pre primene pesticida obavezno treba pročitati uputstvo za upotrebu i pridržavati se istog.
U fazi cvetanja voća, potrebno je preduzeti sve mere u cilju zaštite oprašivača.
Još malo o prouzrokovaču bakteriozne plamenjače jabučastog voća
Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji.
Prouzrokovač je bakterija Erwinia amylovora, čije je prisustvo do sada zabeleženo u skoro svim većim voćarskim rejonima kod nas.
Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujući štete i do 100 %.
Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.
Cvet – rano u proleće već posle 2-3 nedelje od otvaranja cvetova uočava se pojava mrke, a potom crne boje cvetova. U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru.
List – sa cveta kroz cvetnu dršku parazit dospeva na mladare i lišće. Obolelo lišće dobija crnu boju, suši se i izumire, ali ne otpada, već ostaje na granama.
Mladari – oboleli mladari venu, dobijajući prvo mrku, a potom crnu boju, pa zajedno sa crnim osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom, otuda i naziv ”fire blight”.
Parazit postepeno prelazi i na deblje grane i plodove. Promene na debljim granama se uočavaju na kori, na kojoj se pojavljuju manje ili veće površine mrke boje.
Obolela kora postaje mekša, bubri i nabira se, a potom i puca. Inficirani delovi se suše i ljušte.
Iz obolelih delova kad je vlažno pojavljuje se mnoštvo kapljica bakterijskog eksudata ćilibarnožute, posle mrke boje. Iz tih bakterijskih eksudata se širi zaraza insektima, kapljicama vode, vetrom i sl. (česticama peska na peskovitim zemljištima).
