U jesen, nakon završene berbe, počinju pripreme za vegetaciju u sledećoj godini. Radovi u voćnjaku, počinju nekom od sledećih mera: sakupljanjem opalog lišća i mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke,
uklanjanjem starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se potencijal razvoja patogena u narednoj vegetaciji.
Jesenje prskanje voća i vinograda je obavezna mera zaštite. Ovom merom se suzbijaju uzročnici mnogih bolesti tj.prezimljavajući oblici patogena koji mogu biti uzročnici pojave bolesti u narednoj vegetaciji.
Bolesti koje se suzbijaju jesenjom zaštitom voća – „plavim prskanjem“ su: rogač šljive, monilioze koštičavih voćaka (šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskarioze vinove loze…
Prouzrokovači (patogeni) gore navedenih bolesti, prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je potrebno „plavo prskanje“ obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru.
Tretman treba obaviti u jesen (kraj oktobra, početak novembra) po opadanju lišća. Vreme treba da je mirno, bez vetra, kada je temperatura iznad 10ºC. Stabla voćaka moraju biti dobro „okupana“.
Od preparata za jesenju zaštitu koriste se preparati iz grupe bakarnih jedinjenja zbog čega je ovo prskanje tj. jesenja zaštita dobilo ime „plavo prskanje“. Prilikom primene preparata obavezno je poštovati uputsvo za primenu preparata i koristiti ispravnu mehanizaciju u toku rada. Važno je ispoštovati radnu karencu za gore navedene preparate, a karenca je ograničena vremenom primene.
Autor: Vesna Janković, dipl.ing.
psss.rs
