Agrotehnika u savremenom uzgoju badema
Formiranje uzgojnog oblika
Za uzgoj se koriste zapreminski ili prostorni uzgojni oblici i to „tradicionalna vaza“(kotlasta krošnja), popravljena piramidalna krošnja.
Tradicionalna kotlasta krošnja je najvažniji uzgojni oblik, a formira se bez provodnice, sa tri (ređe 4) postrane primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120°, a sa zamišljenom vertikalnom provodnici 30-45°.
Na primarnim skeletnim granama formiraju se sekundarne skeletne grane sa većim otklonom od zamišljene vertikalne ose (oko 60°), na razmacima 60-100 cm formiraju se sekundarne skeletne grane, a na njima tercijarne grane. Ceo skelet treba biti dobro obrastao rodnim grančicama, što se postiže redovnom i pravilnom rezidbom.
Rezidba badema
Nakon formiranja uzgojnog oblika, kao redovni agrotehnički zahvat, sprovodi se rezidba.
Budući da badem, odnosno preporučene sorte, rode na jednogodišnjim izbojima i majskim kiticama koje se nalaze na 2-godišnjem i 3-godišnjem rodnom drvetu, pri rezidbi valja voditi računa da imamo ravnomerno raspoređene i u odnosu 1/3, 1/3, 1/3. Na taj način imamo redovnu obnovu rodnih grana, što je osnova za redovnu i dobru rodnost.
Održavanje tla i đubrenje badema
Održavanje tla i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju zasada bresaka i nektarina, pogotovo što su im iste podloge. Naime, pri održavanju tla važno je održavati tlo bez korova, a to se postiže zimskim i prolećnim oranjem te redovnim kultivisanjem kroz godinu.
Đubrenje u klasičnom smislu se obavlja u 3-4 navrata i to đubrenje na bazi K i P u jesen, đubrenje azotom neposredno pre cvetanja i posle cvetanja kao i sredinom juna đubrenje hidrokompleks đubrivima. Količine đubriva se postepeno povećavaju sa starošću zasada, zavisno od situacije u prethodnoj godini.
U potpuno intenzivnim zasadima, specijalna mikrođubriva se mogu dodavati fertirigacijom ili lisno.
Danas se koriste vodotopiva đubriva u onim fenofazama kada voćke za njima iskazuju posebnu potrebu.
Navodanjavanje badema
U savremenoj i intenzivnoj proizvodnji nema uzgoja bez navodnjavanja, pri čemu se najčešće koriste dva sistema: kap po kap ili mikro raspršivač. U takvim slučajevima se hraniva dodaju kroz sistem za navodnjavanje te izostaje klasično đubrenje u tri navrata, a hraniva se dodaju prema potrebi voćaka za pojedinim hranivom.
Bademi posebno veliku potrebu za vodom iskazuju krajem juna kada je intenzivno nakupljanje lipida i proteina u semenci badema.
U sušnim letima neophodno je tokom celog leta navodnjavati sa dovoljno količine vode, posebno krajem avgusta kada dolazi do pucanja vučike, a ako nema dovoljno vode, izostaje odvajanje vučike od koštice te imamo dosta suvaraka.
Zaštita badema
Badem je jako osetljiv na bolesti Moniliju, rupičavost lista, zatim na štetočine kao žilogriz, vaši, a valja biti vrlo oprezan prilikom nabavke sadnog materijala, na bezvirusnost te moguće bakterioze.
