Žilogriz (Capnodis tenebrionis) prezimljava kao odrastao insekt.
Poslednju deceniju u zasadima koštičavog voća u Topličkom kraju koji je poznat po Oblačinskoj višnji pričinjava stopostotne štete, navodi Ivana Obradović, agronom Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS).
O razvoju ove štetočine toplijih područja i mogućnostima da zaštitimo zasade piše Obradović.
Insekt žilogriz je tvrdokrilac.
Prezimljava kao odrastao insekt u obližnjim šumarcima, zakopana plitko u zemlji ili ispod lišća.
Sa povećnjem temperatura izlazi na korovske biljke. Sa listanjem biljaka koštičavog voća prelazi na njih, gde se hrani listovima i peteljkama. Štete koje tada pričinjava su beznačajne.
Nakon parenja ženka polaže jaja, od juna, a najveći intezitet poleganja jaja je u avgustu. Jaja polaže do 1 m u prečniku oko stabla, u grupicama.
Inkubacija traje oko dvadesetak dana, a nakon ovog perioda ispiljene larve se kreću prema korenu.
Ukoliko su leta vlažnija i hladnija broj ispiljenih larvi je manji ili one uginjavaju zbog veće vlažnosti.
Larva ove štetočine pričinjava najveće štete. Ubušuje se u žilu ili vrat korena i tu je 1-2 godine. Iz larve se razvija lutka iz koje nastaje odrasla jedinka koja napusta stablo.
Do prenamnoženja štetočine došlo je zbog vremenskih prilika, odnosno neprilika (duga sušna leta bez padavina).
Na prenamnoženje utiču i napušteni zasadi koji predstavljaju najveći potencijal za dalje širenje štetočine, pogotovu za nove zasade koji se podižu u blizini.
Suzbijanje žilogriza
Ovoj štetočini odgovaraju uslovi povišenih temperatura vazduha i manjak padavina što znači, da će se nastavkom ovih uslova povećati i nivo populacije ove štetočine.
Pored uslova temperature i padavina, progresiji će doprineti i izostanak pravovremenih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.
Agrotehničke mere
Češća površinska obrada, doprinosi smanjenju populacije.
Hemijske mere
Hemijsko tretiranje sredstvom na bazi am. diflubenzuron kad buba kreće da se hrani i nakon berbe. Sa tretiranih biljaka, diflubenzuron dospeva u telo insekta, a preko metabolizma dospeva u embrion novoformiranih jaja, što onemogućava piljenje, a samim tim izostanak pojave nove generacije.
Druga mogućnost primene hemijskih mera zaštite je rasturanje granulisanog insekticida u trake ili redove i unošenje istog u zemljište.
Za ovu namenu preporuka je smeša dve aktivne materije: cipermetrin i hlorpirifos ili samo hlorpirifos. Ovu meru moramo ponoviti dva puta tokom vegetacije.
Ove mere zaštite koštičavih voćaka utiču na smanjenje populacije štetočine i treba ih uvrstiti u obaveznu meru zaštite, jer su one do sada pokazale najbolje rezultate.
Svakako u zasadima koji se navodnjavaju manje su štete od žilogriza.
Nematode u zaštiti od žilogriza
U ovom trenutku, jedina mogućnost za suzbijanje larvi žilogriza koje se nalaze u korenu voćke je korišćenje entomopategenih nematoda Steinernema carpocapsae.
Nematode su valjkasti crvi,veoma sitni, nevidljivi golim okom. Ulaze u telo larve i hrani se sadržajem iste.
Nakon unošenja, inektiranja u zemljište potrebno je površinu zaliti sa 1.200 l/ha.
U suvim uslovima nematode su neaktivne pa je potrebno tretirano zemljište održavati vlažnim.
Novija istraživanja pokazuju da je uspešnost u suzbijanju larvi žilogriza korišćenjem nematoda 90 %. Ono što je važno naglasiti je da nematode nemaju nikakav neželjen efekat na gajene biljke i čoveka.
FOTO: pisvojvodina.com
