Srbija je nekada po izvozu mesa i ugledu u svetu bila ugledna Evropi.
Danas su prazna sela i staje, pa nema ni stoke. Broj stanovnika opada u 86 odsto naselјa pa će za deceniju i po nestaće njih 1.200!
Polјoprivreda Srbije je u poslednje tri decenije prosečno rasla godišnje po stopi od samo 0,45 odsto. Pored mnogobrojnih obećanja, jedan od klјučnih problema je katastrofalan odnos države prema ovoj grani privrede.
U Srbiji zvanično ima 569.000 gazdinstava, što je za 10 odsto manje nego 2012. godine.
Najkritičnije stanje je u stočarstvu koje sa manje od 30 odsto učestvuje u BDP polјoprivrede. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa.
Brigu o selima u Srbiji vodi više od 35 institucija na raznim nivoima. Rezultat te ,,brige” je da od 4.709 naselјa – sela, odnosno sela, nestaje svako četvrto.
Broj stanovnika opada u 86 odsto sela.
Nestajanje sela znači i nestajanje Srbije. U Srbiji danas imamo i oko 200.00 praznih kuća.
Sve manje proizvodimo, ali i izvozimo mesa pa je FAO Srbiji prognozirao da će od izvoznika hrane postati njegov uvoznik. Prvi koraci ka pobolјšanju stanja čine se sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela”, koju vodi ministar za reionalni razvoj Milan Krkobabić.
Kroz ovu akciju za tri godine u razvoj zadrugarstva treba da se uloži oko 25 miliona evra.
Sve do 2017. godine Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga. Za dve godine osnovano je 400 novih. Tako je promenjena i zadružna mapa Srbije.
Najveća kriza je u stočarstvu jer proizvodimo ukupno manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma.
U vreme raspada SFRJ, na prostorima današnje Srbije proizvodilo se oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo 65 kilograma po stanovniku.
Danas je stanje takvo da se iz Srbije sve manje izvozi mesa i prerađevina, i sve više uvozi.
Za protekle tri decenije stočarstvo u Srbiji opada po godišnjoj stopi od oko tri odsto!
Tako je primera radi, u Srbiji 2012. godine bilo zaklano 368.000 goveda i 5,8 miliona svinja. Rezultat nekontrolisanog klanja je da smo na početku 2018. godine u Srbiji imali samo 12.000 junadi! Sad se ne zna da li ih uopšte imamo u tovu.
Po podacima nadležnih, u ovoj godini, posle dužeg vremena, izvezli oko 3.609 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku!
Ali, pošto izvozimo i poslednje tone onog što imamo, sad se događa da u svetu prodajemo i ono što nemamo.
Jer, 2015. godine izvezli smo samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 420, a 2017. godine oko 480 tona ovog kvalitetnog crvenog mesa i 2018. godine manje od 400 tona.
Godišnje se u zemlјi proizvede oko 75.000 tona kvalitetnog crvenog mesa.
Evropska unija godišnje uvozi iz Brazila i Argentine oko 700.000 tona tog mesa. Od Srbije su tražili da se za narednih pola veka, svake godine pripremi po 50.000 tona.
Kreatori agroekonomske politike su ostali gluvi na ovu potražnju i nudili su izvoz isklјučio svinjskog mesa. EU neće svinjsko meso iz Srbije zbog vakcinacije protiv bolesti kuge! I ne da ga neće ona, nego ono ne može ni da se transportuje preko zemalјa EU. U Rusiju može avionom što se neisplati, ili brodom iz luke Bar u Crnoj Gori. Taj transport traje 45 do 47 dana!
Obećanja da će se prestati sa vakcinacijom je bilo, ali nije urađeno. Godišnja vrednost uvezenih vakcina je oko 25 miliona dolara!
A, kako je bilo?
Setimo se da je Jugoslavija, a sa njom i Srbija na početku raspada SFRJ, već bila u Evropi. Do uvođenja sankcija stoka i meso su se izvozili na 40 tržišta.
Nekadašnja SFRJ je imala 45 klanica koje su imale pravo izvoza u EU. Od toga je 25 bilo iz Srbije.
Zatim je imala 16 velikih industrijskih klanica koje su imale dozvolu za izvoz u SAD, od kojih je 12 bilo iz Srbije. Poznata je bila šunka u limenki sa kojom smo učestvovali čak sa 15,2 odsto ukupnog američkog uvoza konzervi, tako da smo bili na trećem mestu odmah posle Danske i Polјske.
Takođe treba znati da smo naš ,,bebi bif” izvozili u količini od 54.450 tona! Od toga je oko 30.000 tona bilo sa područja Srbije.
Posle ukidanja sankcija 1996. godine Srbija je dobila kontigent izvoza u EU od 9.975 tona. Pošto se nikada nismo približili toj brojci u izvozu, on je smanjen za 1.000 tona.
Danas je važeći kontigent za EU oko 8.875 tona, ali izvozimo manje od pet odsto toga.
Polјoprivreda u Srbiji nije strateška grana, proizvodnja se smanjuje iz godine u godinu. Rezultat loše politike je – da će u Srbiji za deceniju i po nestati 1.200 sela. Sa njima nestaje i Srbija.
Autor: Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista
U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika.
Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 340 novih zadruga
Najkraći put do uništenja jedne zemlje je izumiranjem sela i uništavanjem agrara.
Srbija se sad nalazi na tom putu.
Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji ne postoji ni jedno selo!
Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava.
U njemu piše da su sve su to naselјena mesta, a ima ih oko 4.700!? Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelјa, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlјi ima manje od sedam miliona stanovnika, a više od polovine živi u naselјenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naselјenih mesta opada broj stanovnika.
Srpsko selo karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3).
Zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”.
Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi.
Selјak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život!
Srbija se nalazi među demografski i najstarijim zemlјama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata.
A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece.
Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka ili Negotin.
Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2050 godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika.
Po tome će se vratiti na nivo od 100 godina unazad.
Poslednjih godina u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu ode oko 60.000 mladih i školovanih.
To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zašli u petu deceniju a da nisu zasnovali porodice.
Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo.
Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 400 sela nema ni prodavnice.
U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi.
U 2.000 sela nema pošte, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante…
Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje.
I dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital od 1,5 milijardi dolara koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.
Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu strategiju, odnosno akcioni plan.
U strategijama su bili i sad se nalaze netačni, nerealni i neostvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija.
Za poslednje tri decenije rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto!
Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i – prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona.
I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima.
Istovremeno ćemo uvoziti žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje, i blizu 40.000 tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.
Na 4,1 miliona hektara polјoprivrednih površina vrednost proizvodnje je oko 1.000 dolara po hektaru.
U Danskoj je to 14.000, Holandiji 17.000 evra.
Proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma.
Da bismo se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa” potrebna je nova agrarna i socijalna reforma. Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini smo poklali gotovo svu junad u zemlјi (bilo ih je oko 12.000) i hvalimo se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku.
Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, kada je godišnja proizvodnja tog mesa samo 70.000 tona?
Zračak nade za bolјitak vidi se u akciji Ministarstva za regionalni razvoj u Vladi Srbije i Akademijskog odbora za selo SANU, u vođenju akcije ,,500 zadruga u 500 sela”.
Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do početka 2019. godine osnovano je više od 340 novih.
Za godinu i po dana za 95 zadruga dodelјeno je blizu milijarda dinara bespovratnih sredstava. To znači da će biti otvoreno 95 malih, zadružnih preduzeća.
Cilј je da se pomogne nerazvijenim krajevima i sitnim proizvođačima čije njive imaju prosek od oko 2,5 hektara.
Pored toga želja je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji.
Za sada je na ovaj način uz bespovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle sedam decenija, obezbeđena bolja životna egzistencija za 4.600 gazdinstava.
Autor teksta Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU
Novu knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", izdanje za 2019. godinu moguće je poručiti online ili preko narudžbenice, ili je podići lično ... Detaljnije
