Zadružne štedionice mogle bi da prikupe značajna sredstva imobilisana kod zemljoradnika
Unapređenje zadružne prakse i osnivanje zadružne štedionice jedna je od tema priručnika „VODIČ KROZ ZADRUGARSTVO SRBIJE“, čiji su autori Danilo Tomić, Branislav Gulan i Risto Kostov.
U okviru teme o zadružnim štedionicama, između ostalog piše i da „Zadružne štedionice, isto tako, nisu za profit. Postoje da obezbede sigurno, pogodno mesto članstvu za štednju novca i za davanje zajmova i druge finansijske usluge po pristupačnim uslovima.“
Zadružne štedionice su deo međunarodnog sistema koji obuhvata 79 zemalja širom sveta, njih čini 40.258 zadružnih štedionica, omogućavajući članstvu od 118 miliona zadrugara a štede i koriste finansijske usluge po pristupačnoj ceni. Lokalne, nacionalne i regionalne organizacije su udružene u vodeću svetsku razvojnu agenciju zadružnih štedionica i međunarodno udruženje zadružnih štedionica Svetski savet zadružnih štedionica (World Council of Credit Unions, Inc.)
Šta je zadružna štedionica (CREDIT UNION)?
Zadružna štedionica je zadružna finansijska institucija, u svojini i pod kontrolom članova koji koriste njene usluge. Zadružna štedionica služi grupi koja ima zajedničke veze, kao što je zajednički rad, življenje ili odlazak u crkvu.
Zadružne štedionice, isto tako, nisu za profit. Postoje da obezbede sigurno, pogodno mesto članstvu za štednju novca i za davanje zajmova i druge finansijske usluge po pristupačnim uslovima.
U zadružnim štedionicama članovi su vlasnici. Vlasničke koristi uključuju bolje kamate na depozite i zajmove i bolje usluge. Bez obzira na vrstu članstva, zadružne štedionice su drugačije od finansijskih institucija koje rade za profit.
Zadružne štedionice postoje da bi služile svom članstvu. Banke i druge finansijske institucije postoje da bi pravile novac za svoje akcionare.
Zadružne štedionice u svojini članova su zadružne finansijske organizacije koje obavljaju brojne finansijske usluge kao i banke: štednju, tekuće račune, račune za omladinu i stare, zajmove za različite potrebe, osiguranje, odgovarajuće usluge prikupljanja i slanja novca i mnoge druge. U suštini, to su organizacije uzajamne pomoći koje služe isključivo svom članstvu.
Dok profitne institucije moraju da prave profit za svoje akcionare, u zadružnoj štedionici svaki prihod se koristi kako bi se smanjenjem troškova vratio članovima u obliku povećanih kamata na štednju, smanjenja kamata na pozajmice ili drugim poboljšanim uslugama.
Demokratsko upravljanje
Zadružnom štedionicom upravlja upravni odbor, koji je izabralo članstvo na godišnjoj skupštini. Članovi upravnog odbora su volonteri koji ne primaju naknadu za svoj rad.
Zadružne štedionice su demokratske zadruge u svojini članova. Članovi imaju moć da upravljaju poslovnom politikom zadružne štedionice. Ako je većina članstva nezadovoljna radom direktora, koji ostvaruju poslovnu politiku njihove zadružne štedionice, oni imaju moć da ga smene. Izborno pravo u zadružnim štedionicama je zasnovano na pravilu jedan član – jedan glas.
Sa engleskog preveo: mr Slobodan Sivčev
Izvor: Praktični priručnik „VODIČ KROZ ZADRUGARSTVO SRBIJE“, autori: Danilo Tomić, Branislav Gulan, Risto Kostov
