Vest: Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične bolesti kuge.
Obustavljena vakcinacija svinja protiv kuge
Da bi se obnovio stočni fond treba da prođe najmanje tri godine, a šest godina da bi ušli u EU, ako nas do tada prime u članstvo.
Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović, potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time će praktično biti obustavljena vakcinacija svinja u najvećem delu Srbije.
Dakle od sredine decembra 2019. godine u Srbiji prestaje vakcinacija svinja protiv bolesti kuge.
Ovo je saopštila Milanka Davidović, iz ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije na sednici Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.
Ovakvo obećanje narodu u Srbiji davali su svi prethodni ministri poljoprivrede u Srbiji za poslednje tri decenije. Ali, su odlazili sa vlasti, a obećanja su ostajala.
Posle dugog čekanja, obećanje je konačno na papiru, a za koji dan i na delu. Zato je ovo za Srbiju po značaju ne samo vest dana i godine, već decenije!
Prema sadašnjoj odluci vakcinacija će privremeno još ostati samo u južnim padinama Fruške Gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja, koje mogu biti eventualni prenosnici bolesti.
U ostalim delovima zemlje biće obustavljena vakcinacija, pogotovo na zaštićenim farmama.
Ovo je izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja.
Potom, kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moći ćemo i da izvozimo svinjsko meso u EU. I ne samo u EU, nego i na druga tržišta da ga otpremamo u transportu preko teritorije država, članica EU.
Primer je transport Rusija, jer do sada se svinjsko meso u Rusiju, ako nije bilo obrađeno i pripremljeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati jedino avionom.
I ne samo na tržište Risije, već i drugih zemalja jer kamionom, vozom, rekom, nije moglo da se prevozi preko zemalja EU. Avionom se meso veoma malo transportovalo, jer takav prevoz nije bio isplativ.To je bio i razlog zašto je bio veoma mali izvoz svinjskog mesa u Rusiju, ali i druge zemlje, gde se prevozio avionom.
Tu se nalazi i razlog zašto nemački ″Tenis″ nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji, kako bi ih bescarinski izvozio u Rusiju.
Na taj način će i smanjiti troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek koja su godišnje iznosila oko 25 miliona dolara. Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi proteklih godinama deo dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno.
Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina. Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom.
Prema procenama stručnjaka to znači da će država uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.
Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa.
Zavisno od kretanja na tržitštu se kretao i tov, što se vidi u tabeli u prilogu.
Potrošnja je od 17 kilogramapa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.
Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara poljoprivrede u tom vremenu, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji neće više biti vakcinisane protiv klasične kuge.
Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz treba da prođu tri, a najmanje šest godina da bi ušli u EU, ako nas za to vreme prime u članstvo.
Autor: Branislav Gulan
Izvor: makroekonomija.org
