Od izvoza meda 2013. godine dobijeno više nego od izvoza mesa iz Srbije.
U Srbiji je u 2018. godini u 1.011.479 košnica proizvedeno oko 9.000 tona meda.
Od toga je izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara.
Proizvodnjom meda se bavi 15.000 pčelara.
Država je ovu proizvodnju, koja je i izvozna grana, stimulisala u 2018. godini sa 3,9 miliona evra, kaže dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Lane je i uvezeno 43 tone meda za šta je potrošeno oko 266.000 evra.
Ova godina će kada je proizvodnja meda u pitanju biti – prosečna.
Statistika
- Proizvodnju meda država subvencioniše sa 470 miliona dinara ili 3,9 miliona evra;
- Podsticaji iznose 720 dinara po košnici (za one koji imaju minimum 20 košnica);
- U 2018. godini iz Srbije je izvezeno 2.774 tona meda u vrednosti 12,4 miliona dolara.
- Med iz Srbije u 2018. godini prodavan je prosečno 3,9 evra po kilogramu.
- Najviše meda iz Srbije, čak 53 odsto, izvozi se u zemlјe EU, države CEFTA 20 odsto, SAD jedan odsto i u ostale zemlјe oko 26 odsto.
- Najviše meda, čak 700 tona izvezeno je u Italiju, zatim 600 tona u Norvešku, više od 300 tona u Nemačku, pa 200 tona u Crnu Goru, oko 180 tona u Bosnu i Hercegovinu i isto toliko u S. Makedoniju. Manje količine meda, do 120 tona izvozi se u Švedsku, Bugarsku, Australiju, Francusku…
- Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013. godine. Tada je bio i rekordan izvoz od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara. Tada je od izvoza meda više dobijeno nego od izvoza mesa iz Srbije;
- Srbija se nalazi i među uvoznicima meda. U 2018. godini uvezeno je 43 tone za šta je potrošeno 266.000 evra. Uvozna cena kilograma meda za Srbiju bila je 5,5 evra;
- Veći izvoz meda iz Srbije ograničava mala proizvodnja, velika konkurencija na međunarodnom tržištu i relativno niska cena u izvozu;
- Uz to potrošači imaju sve veće zahteve u pogledu vizuelnog identiteta tegle i etikete meda;
- Neophodno je istraživati preferencijale potrošača u pojednnim zemlјama i prema istim prilagoditi finalni proizvod;
- Dakle, cilј marketinga je zadovolјiti potrebe, zahteve i želјe potrošača;
- Savremeni potrošač danas traži med koji ima apsolutnu zdravstvenu bezbednost, dobar ukus, da je prirodan, zatim autohtonost i geografsko poreklo, savremeni dizajn boce i etikete, povolјan odnos – kvalitet i cenu.
Autor Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista, publicista i analitičar
Izvor: makroekonomija.org
