Makroelementi i njihov značaj za razvoj životinja. Kalcijum je neophodan za koagulaciju krvi, nalazi se u krvnim elementima i plazmi.
Organizam životinja sadrži veliki broj mineralnih elemenata, međusobno povezanih ili u kombinaciji sa organskim materijama.
U koncentrovanoj hrani i koncentratima neophodni elementi su: kalcijum, fosfor, natrijum, kalijum, selen, magnezijum, gvožđe, sumpor, jod, mangan itd. Minerali ulaze u sastav kostiju i zuba, kojima daju potrebnu čvrstinu i otpornost, takođe su sastavni deo organskih jedinjenja kao što su proteini i masti.
Mineralne materije i makroelementi
Kalcijum
Kalcijum (Ca) je po količini najzastupljeniji mineralni element u životinjskom organizmu. Veoma je važna komponenta skeleta i zuba u kojima se nalazi oko 99%, od ukupne količine u organizmu, takođe bitan sastavni deo svake žive ćelije i tečnosti u tkivima. Kalcijum je neophodan za koagulaciju krvi, nalazi se u krvnim elementima i plazmi.
Krvna plazma sisara sadrži 8-12 mg Ca/100 ml. Pepeo iz kostiju domaćih životinja sadrži oko 36% Ca, 17% P i oko 1% Mg. Metabolizam Ca i P je važan za životinje u vreme laktacije i kod živine za vreme nošenje jaja.
Simtomi kod nedostatka Ca su u deformitetu kostiju (rahitis).
Simptomi rahitisa su:
- nepravilan razvoj kostiju,
- šepavost,
- uvećani zglobovi.
Najbolji izvori Ca su zelena masa leguminoza (lucerka), riblje, koštano i mesno brašno.
Fosfor
Fosfor (P) je usko povezan sa Ca u organizmu životinja. Pored prisustva u kostima, P se nalazi u fosfoproteinima, nukleinskim kiselinama i fosfolipidima. Količina P u organizmu je znatno manja od Ca. Količina P u organizmu je oko 80%, takođe se nalazi u kostima i zubima. Nivo P u krvi se kreće oko 4-12 mg/100 ml.
Simptomi nedostatka P u organizmu dovode do smanjenog apetita kod životinja, u nedostatku P životinje skidaju koru sa drveta, ližu zid i druge strane predmete i materijale. Izvori P su žitarice, koštano i riblje brašno.
Kalijum
Kalijum (K) veoma je važan element u regulisanju osmotskog pritiska telesnih tečnosti. Kalijum ima značajnu ulogu u prenošenju nervnih i mišićnih nadražaja, a značajan je za metabolizam ugljenih hidrata. Izvori kalijuma su razne vrsta sena i količina K se kreće oko 2,5%.
Natrijum
Natrijum (Na) se najvećim delom nalazi u mekim tkivima i telesnim tečnostima. Igra veoma važnu ulogu acido-bazne ravnoteže i osmotskog pritiska telesnih tečnosti, a takođe je najvažniji katjon krvne plazme. Najveći deo Na se unosi preko kuhinjske soli. Nedostaci Na dovode do smanjenog korišćenja proteina i energije pa je i porast životinja manji. Najveći izvori Na su riblje i mesno brašno.
Hlor
Hlor (Cl) je veoma važan element za sekreciju sluzokože želuca, gde se pojavljuje u formi hlorovodonične kiseline i soli hlora. Hlor se izlučuje iz organizma preko urina sa kalijumom i natrijumom. U organizam hlor se unosi preko soli, višak soli u organizmu izaziva žeđ, mišićnu slabost i edeme.
Sumpor
Sumpor (S) najveći deo sumpora u organizmu životinja ulazi u sastsav aminokiselina cistin, cistein i metionin. Vitamini biotin i tiamin takođe sadrže sumpor. Vuna kod ovaca je bogata cisteinom tako da sadrži 4% sumpora. Sumpor se u obrok životinjama daje kroz hraniva koja imaju ureu.
Magnezijum
Magnezijum (Mg) je skoro povezan sa Ca i P. Oko 70% ukupnog Mg u organizmu životinja se nalazi u skeletu, a ostatak u mekim tkivima i telesnim tečnostima. Dobri izvori Mg su pšenične mekinje, sušeni kvasac, biljni proteinski koncentrati, leptirnjače su takođe bogate Mg ( bela i crvena detelina, grahorica, stočni grašak) itd.
Pripremio: Aleksandar Canić PSSS Jagodina
