Žuti zvezdan dobro uspeva i na kiselim zemljištima koja imaju manje humusa.
Potreba da se obezbedi dovoljno hraniva za stoku je za odgajivače domaćih životinja prioritet. Za stočare koji proizvodnju hraniva organizuju na kiselim zemljištima ili onim koja imaju manje humusa problem može biti ograničavajući.
Rešenje je u setvi biljaka koje u takvim uslovima mogu da donesu dobar prinos hraniva.
Savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Milica Janković predlaže setvu žutog zvezdana.
Žuti zvezdan je krmna biljka i može se uz uzgajati kao čist usev ili, što se češće radi, u smeši sa drugim biljkama.
Koristiti se za ispašu, seno ili kao silaža.
Ima važnu ulogu u spravljanju travno – leguminoznih smeša.
U narodu je poznat kao smiljka.
Višegodišnja je biljka (5-7 godina), ima sitno seme, koje klija na 3-4 stepena ºC i dobro podnosi sušu.
Uspešno se proizvodi na kiselim, neutralnim, baznim, vlažnim, teškim, suvim, peskovitim i može se reći na skoro svim poljoprivrednim zemljištima.
Za stočare je najvažnije da se žuti zvezdan može gajiti i na zemljištima koja nisu povoljna za lucerku. Na tim zemljištima žuti zvezdan se dosta uspešno gaji i daje zadovoljavajuće prinose, a ako se koristi za ispašu stoka neće dobijati naduv.
Ako se gaji kao čist usev najbolji predusevi su strna žita i okopavine.
Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu od 25-30 cm.
Ako su predusev bila strna žita obavezno žetvene ostatke usitniti i ravnomerno rasporediti po površini. Potom, najbolje isti dan, ako ne onda sutradan po skidanju useva, plitko (do 15 cm) zaorati strnjište.
Predsetvena priprema zemljišta se radi neposredno pred setvu u proleće ili jesen.
Organsko đubrivo kao i mineralno (fosfor i kalijum) uneti pri osnovnoj obradi i to stajnjaka od 25-30 t/ha, a fosfora i kalijuma 80-120 kg/ha. Azota uneti predsetveno 50-60 kg/ha.
Setva
Setva se obavlja omašno (ručno) ili mašinski sejalicama u slegnuto, sitno i izravnato, ukratko, idealno pripremljeno zemljište.
Setva u proleće se izvodi u martu ili aprilu, a može i krajem leta u avgustu do polovine septembra.
Setva posle prve polovine septembra nosi opasnost od pojave ranih jesenjih mrazeva i izmrzavanja nedovoljno razvijenih biljaka.
Najbolje je setvu obaviti sejalicama sa količinom semena od 10-15 kg/ha, mada ima podataka da je dovoljno i 9-11 kg/ha.
Seje se uskoredo, kod nas na 12,5 cm, može od 10-15 cm i preporučljivo je plitko od 0,5-2 cm.
U smeši sa travama obično ga ima od 30-70 %.
Korovi mogu naneti veliku štetu tako što utiču na prinos gajene kulture. Oni su konkurenti za hranu, prostor, svetlost i vodu. Za borbu protiv korova isključivo slušati savete stručnog lica za zaštitu bilja.
Kosidba i ispaša
Žuti zvezdan se kosi kada se pojavi 10 % cvetova, a kada je u smeši sa travama kosi se malo kasnije.
Visina kosidbe je najbolja na 10 cm. Ima 2-3 otkosa.
Kada dostigne visinu 15-25 cm koristi se za ispašu.
Ispašu podnosi dobro, ali stalna, neprekidna ispaša dovodi do iscrpljenosti i slabosti biljaka što utiče na proređivanje useva. Ne izaziva nadimanje kada se koristi za ispašu.
U brdsko-planinskom području treba da bude najvažnija leptirnjača.
Daje prinos od 35-40 t/ha zelene mase ili 6-9 t/ha sena, a u smeši sa travama 10-15 t/ha.
Na početku cvetanja ima oko 24 % sirovih proteina u odnosu na SM.
Zanimljivo je da u sebi ima i tanin koji pomaže biljci da se zaštiti od bolesti, štetočina.
On se ne može po svom značaju uporediti sa lucerkom, ali naša zemljišta ispod Save i Dunava su kisela, sa sve manjim procentom humusa. Zbog toga naši stočari uz pomoć struke treba da nađu odgovarajuću leguminozu za takva zemljišta, parcele, koje koriste.
