Viroze pšenice i kako ih prepoznati, od kojih faktora zavise štete od viroza i kako sprečiti njihovu pojavu jer je kasno kada prodru u biljku
Viroze su bolesti koje izazivaju biljni virusi. U našim uslovima se na strnim žitima javlja nekoliko vrsta viroza, ali samo tri imaju veći ekonomski značaj.
Izazivači ovih viroza su virus žute patuljavosti ječma, virus patuljavosti pšenice i virus crtičavog mozaika pšenice. Od ove tri viroze je najvažnija žuta patuljavost ječma koja napada ječam, pšenicu, ovas, raž, tritikale i kukuruz. Važno je upoznati se sa karakteristikama ovih bolesti zbog velikih šteta koje pričinjavaju pšenici.
U poslednjih nekoliko godina se smanjenje prinosa pšenice, kao posledica napada virusa, kretalo od nekoliko procenata do sto procenata. Između viroza koje napadaju pšenicu se javljaju izvesne razlike, ali je broj zajedničkih karakteristika mnogo veći. Iz tog razloga će ovom prilikom biti opisana samo svojstva žute patuljavosti ječma. U ovom tekstu su navedeni podaci o virozama koji se zasnivaju na literarnim izvorima i zapažanjima iz proizvodnje.
Viroze – simptomi
- Glavni simptomi viroza su patuljast rast biljaka, nakostrešen izgled listova, pojačano bokorenje, pojava žute ili crvene boje na listovima, izostanak formiranja klasova ili formiranje malih i šturih klasova, slabo razvijen korenov sistem. Simptomi se najpre javljaju na donjim, najstarijim listovima. Kod jače zaraze dolazi do propadanja biljaka i pojave golih mesta na parceli.
- U proizvodnji se često dešava da se simptomi viroza zamene sa simptomima nedostatka azota i fosfora, hladnoće, suše, vetra itd. Posledica toga su primena neodgovarajućih agrotehničkih mera i povećani troškovi proizvodnje.
- Simptomi zaraze se mogu pojaviti u toku jeseni ili u toku proleća. U jesen se simptomi zaraze javljaju samo kod jako rane setve, t.j. kod setve krajem septembra. U najvećem broju slučajeva se simptomi jesenje zaraze primećuju tek na proleće, najranije u martu mesecu. Simptomi prolećne zaraze se primećuju kasnije od jesenje zaraze. Simptomi se nikada ne pojavljuju odjednom, već u dužem periodu jer se ni zaražavanje biljaka ne dešava odjednom. Simptomi se mogu uočiti u martu, aprilu, maju i junu. Kako vreme prolazi, simptomi se pojavljuju na sve većem broju biljaka pa usev izgleda sve lošije. Usev je sve ređi i čini se kao da se “topi”.
- Pojava simptoma je lokalnog karaktera. Jedna parcela može biti jako zaražena, a parcela pored nje može biti bez simptoma ili sa minimalnim simptomima. Ako se na istoj parceli seje nekoliko sorata pšenice, zaraza neće zahvatiti sve sorte u istom stepenu. U slučaju setve jedne sorte, neki delovi iste parcele će biti zaraženi, a drugi će ostati nezaraženi.
- Širenje bolesti počinje od ivičnih delova parcele koji se graniče sa površinama zakorovljenim samoniklim žitima i korovima iz familije trava.
- Simptomi zaraze se uočavaju po većim ili manjim oazama parcele. Veličina i raspored oaza zavise od uslova za širenje virusa i od vrste viroza. Kod nekih viroza se javlja veliki broj malih oaza, ravnomerno raspoređenih po čitavoj njivi, a kod nekih se javlja manji broj velikih oaza.
- Procenat zaraženih biljaka može iznositi od nekoliko procenata do devedeset procenata.
- Pri istovremenom zaražavanju će se simptomi viroza pojaviti kasnije u godinama sa nižim temperaturama i većom količinom padavina, nego u godinama sa suvim i toplim vremenom.
Faktori od kojih zavise štete od viroza
- Štete od viroza zavise od: brojnosti insekata koji prenose viruse, procenta zaraženih insekata virusom, virulentnosti virusa, osetljivosti sorte pšenice, vremena zaražavanja, vremenskih uslova.
- Viroza se ne prenosi semenom. Prenosioci virusa su biljne vaši i cikade.
- Prenosioci virusa se zaražavaju virusom na zaraženim strnim žitima, divljim travama i kukuruzu. Zbog toga su štete najveće na usevima u čijoj blizini se nalaze parcele sa zaraženim samoniklim žitom i neobrađene površine sa zaraženim divljim travama. Kod nas su samonikla strna žita najvažniji izvor zaraze jer se više od 90% strništa ne obrađuje do kasne jeseni.
- Zaraza pšenice se može obaviti u toku jeseni ili u proleće, ali je jesenja mnogo štetnija od prolećne. Što se zaraza obavi ranije, štete od virusa su veće.
- Zarazi pogoduju topla i suva jesen i zima i rani početak proleća. Zbog toga su pri suvom i toplom vremenu štete mnogo veće nego pri hladnom i kišovitom.
- Insekti koji prenose viruse su tokom jeseni aktivni u oktobru i novembru, a pojedinih godina čak i početkom decembra.
- Štete su mnogo veće kod izrazito rane i rane setve (kraj septembra-početak oktobra) nego kod kasne setve.
- U sličnim uslovima proizvodnje se javljaju velike razlike u visini šteta između sorata. Ta razlika je posledica različite privlačnosti sorata za prenosioce virusa i različite tolerantnosti sorata na viruse.
- Na retkim usevima su štete veće nego na usevima koji imaju optimalnu gustinu ili gustinu veću od optimalne jer su u retkim usevima uslovi povoljniji za prenosioce virusa.
Borba protiv viroza
- Kao i kod ostalih bolesti, preventivne mere igraju veliku ulogu u suzbijanju viroza. U te mere spada uništavanje samoniklih biljaka strnih žita i travnih korova, izbegavanje jako rane setve, obezbeđivanje optimalne gustine useva.
- Najbolji način borbe protiv virusa je stvaranje tolerantnih sorata na ove bolesti. Međutim, mali je broj sorata pšenice koje poseduju tolerantnost na neki od najvažnijih virusa. Takvih sorata ima svega nekoliko na našem tržištu. Sorta tolerantna na jedan virus ne poseduje tolerantnost i na sve ostale viruse.
- Kod netolerantnih sorata, najbolju zaštitu pruža tretiranje semena pšenice pre setve sistemičnim insekticidima. Ovi insekticidi pružaju zaštitu u trajanju od 6-8 nedelja. To znači da je tokom čitavog jesenjeg perioda usev zaštićen od insekata koji prenose viruse. Sigurniju zaštitu pruža primena insekticida zajedno sa okvašivačem jer on sprečava isparavanje insekticida sa površine semena u slučaju jako toplog vremena i njegovo ispiranje u slučaju velikih padavina. Podrazumeva se da treba primeniti samo insekticide odgovarajuće formulacije koji su namenjeni za tretiranje semena.
- Ako se ne obavi tretiranje semena sistemičnim insekticidima, neophodno je zaštititi usev nakon nicanja primenom sistemičnog ili kontaktnog insekticida. U stručnoj javnosti ne postoji saglasnost u vezi toga da li je bolje primeniti sistemični ili kontaktni insekticid. U slučaju da je jesen topla i suva, potrebno je ponoviti ovaj tretman nakon isteka delovanja insekticida.
- Zaštita useva nakon nicanja je manje pouzdana od zaštite semena. Razlog je u tome što insekti mogu zaraziti usev pre primene insekticida ili nakon isteka delovanja insekticida.
- Pošto se zaraza može obaviti i krajem zime-početkom proleća, ako je vreme suvo i toplo, i u tom periodu treba zaštititi usev insekticidom.
- Primenu insekticida treba obaviti samo u slučaju kada se primeti prisustvo vaši i cikada, naročito u slučaju njihove velike brojnosti i povoljnih uslova za njihovu aktivnost. Prskanjem se uništavaju prirodni neprijatelji vaši, kao što su buba-mare, osolike muve i mrežokrilci. Ovi korisni insekti mogu kod manje brojnosti vašiju da smanje njihovu brojnost u velikoj meri. Zbog toga treba izbeći trovanje korisnih insekata. U ovom pogledu je tretman semena mnogo povoljniji od folijarnog tretmana jer ne ugrožava korisne insekte pošto se oni ne hrane strnim žitima.
- Kada virusi prodru u biljku, nikakvi insekticidni tretmani ne mogu pomoći u suzbijanje ove bolesti. Isto važi i za sve druge agrotehničke mere. Na primer, pojačana prihrana zaraženih useva azotnim đubrivima ili folijarna primena đubriva i biostimulatora ne može smanjiti štete od virusa.
