U periodu kada štitimo naše voćnjake od štetočina ili bolesti naša je obaveza da sačuvamo pčele.
Ne smemo dozvoliti da zbog naših grešaka otrujemo vredne polinatore. Ne zaboravimo, bez njih neće biti ni plodova u našim voćnjacima.
Najveći deo cvetnica oprašuju insekti. Medonosna pčela (Apis mellifera) najvažniji je oprašivač među insektima. U poređenju sa drugim insektima, pčela oprašuje 80-85 % bilja više, pa je i njen doprinos u proizvodnji zato velik.
Telo pčele medarice prilagođeno je obliku cveta i sakupljanju cvetnog polena i nektara. Kako je u prirodi sve uređeno, tako je i građa cvetova koje oprašuju pčele prilagođena ovim insektima.
Pčele prenose cvetni prah sa cveta na cvet tako što se sitna zrnca praha zalepe za dlačice na telu pčele.
Vredne pčele na zadnjem paru nogu, na četvrtom članku imaju udubljenja (korpice) u koje skupljaju cvetni prah.
Pčele igraju važnu ulogu u oprašivanju biljaka pored toga što nam daju med i druge pčelinje proizvode. Donose pet puta veću zaradu poljoprivrednim proizvođačima.
Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka pada za 30 %, jagoda za 35 %, višanja za 40 %, šljiva za 42 %, malina za 45 %… U SAD voćari plaćaju oprašivanje pčelarima 5-12 dolara po dovezenoj košnici (kod jagoda, višanja, jabuka…), do čak 250 dolara (kod badema). Na Novom Zelandu se oprašivanje voća plaća i do 150 dolara po košnici.
Preporuke voćarima kako da zaštite pčele
- Zasade tretirati u ranim jutarnjim ili večernjim časovima, kada pčele nisu aktivne u voćnjacima kako bi se osigurala potpuna bezbednost pčela.
- Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.
- Pridržavati se uputstva za upotrebu proizvoda kako bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
- Izbegavati zagađivanje pojila pčela pesticidima koje nastaje prilikom pravljenja rastvora za tretiranje.
- Obratiti pažnju na prisustvo u voćnjaku cvetalih korovskih biljaka, koje posećuju pčele. Korovske biljke je potrebno suzbiti, najbolje, mehaničkim putem pre primene insekticida.
- Najmanje dva dana pre tretiranja, proizvođači koji vrše prskanje dužni su da o tome obaveste okolne pčelare. Ugroženi su svi pčelinjaci koji se nalaze na manje od 5 km od tretirane površine.
- Nisu samo insekticidi otrovni za pčele već to mogu biti i neki fungicidi i herbicidi.
Preporuke pčelarima
- Pčelar je dužan da bude u direktnom kontaktu sa obližnjim organizacijama i osobama koje izvode zaštitu bilja, odnosno, da sarađuje sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i da dobro zna svojstva otrova koji se koriste u poljoprivredi i njihovo dejstvo na pčele.
- Pčelar bi trebalo da obeleži svoj pčelinjak tako što će postaviti tablu na kojoj će napisati svoju adresu i broj telefona.
Zanimljivosti o pčelama
- Da bi se dobio 1 kg meda pčela treba da obleti 5 miliona cvetova i da preleti preko 110.000 kilometara tako da u košnicu unese 3-4 kg nektara.
- Pčele radilice žive u proseku 6 sedmica. Tri sedmice proizvode radeći u košnici, a druge tri sakupljajući nektar i polen.
- U toku jednog leta pčela može da pređe udaljenost od 4-8 km. Kreće se brzinom od 20-28 km/h, pa i do 60 km/h.
- U toku jedne sekunde pčela zamaše krilima i do 400 puta.
- Matica može za svoj životni vek (5-6 godina) da snese preko milion jaja.
- U jednoj košnici se nalazi samo jedna matica, 500-1000 trutova i u prosjeku 50.000 pčela radilica.
- Pčele jednog društva, pri povoljnim uslovima, za 7 dana mogu skupiti do 2 kg cvetnog meda.
- U toku jednog dana, pčela izvan košnice radi 6-7 h. U tom periodu obiđe oko 4000 cvetova i napravi oko 40 letova.
- Svaka pčela tačno zna put ka svojoj košnici koju raspoznaje po boji i obliku. Može odleteti od košnice čak i do 8 km ali će se vratiti u svoju.
- Da bi se dobio 1kg meda pčela treba da obleti 5 miliona cvjetova i da preleti preko 110.000 kilometara tako da u košnicu unese 3-4 kg nektara.
