Podaci za ovu proizvodnu godinu 2021/2022. ukazuju da će ovo biti jedna od najtoplijih sezona. Prema nekim podacima prosečna temperatura tokom jila bila je za dva stepena viša od višegodišnjeg proseka. Krajem jula i početkom avgusta nastavljen je trend pojave izuzetno visokih temperatura praćenih toplotnim talasima, relativno novim pojmovima na koje ćemo morati da se naviknemo istovremeno postavljaući pitanje kako biljke to da urade. U proizvodnoj godini poput ove još jednom se potvrdilo da je proizvodnja ozimih useva vrlo isplativa i manje rizična, naglašava Marjanović Jeromela.
Setvu uljane repice prilagoditi agroekološkim uslovima uz odabir odgovarajuće sorte, odnosno hibrida
Izuzetno je važan pravilan izbor sorte uljane repice u cilju ublažavanja dejstva prirodnih nepogoda jer svaka sorta ima specifične prednosti koje je mogu učiniti pogodnom za određene uslove gajenja. Poljoprivrednici u Srbiji imaju mogućnost da odaberu brojne visokoprinosne sorte stvorene u našim agroekološkim uslovima. Značajno je da proizvođači prate preporuke u vezi sa izborom savremenih sorti prilagođenih uslovima gajenja u određenim rejonima radi ostvarivanja što većih prinosa. Pri tome, sopstveno iskustvo u proizvodnji je nezamenljivo zbog specifičnosti koje svaka proizvodna parcela ima i gde veština proizvođača dolazi do izražaja primenom adekvatnih agrotehničkih mera, ističe Marjanović Jeromela.
Važno je i povećati raznovrsnost sortimenta u proizvodnji uljane repice korišćenjem sorti različitih morfoloških, fizioloških i produktivnih osobina (visina biljke, broj grana, vreme cvetanja, broj ljuski, masa semena, vreme sazrevanja). To omogućuje, podvlači stručnjak za uljanu repicu, da u slučaju smanjenih vrednosti jedne osobine koja utiče na smanjenje prinosa, druge osobine učestvuju u kompenzaciji prinosa, što obezbeđuje stabilnost proizvodnje. Edukacijom proizvođača i daljim poboljšanjem sortimenta, tehnologije i mehanizacije, realno je očekivati povećanje površina pod uljanom repicom u Srbiji i sigurnost proizvodnje i u uslovima klimatskih promena, zaključuje Marjanović Jeromela.
Uljana repica traži “tvrdu posteljicu i mek pokrivač”
Optimalni rok za setvu uljane repice ističe 20. septembra, te je vrlo važno iskoristiti povoljne vremenske prilike i što pre završiti setvu. Svako kašnjenje sa setvom povećava rizik nedovoljnog razvića biljke u jesenjem periodu. Tako loše pripremljena za fazu zimskog mirovanja, “neiskaljena” biljka je podložnija izmrzavanju. Ako vremenski uslovi dozvole, onda nakon setve treba izvršiti i valjanje da bi se omogućio bolji kontakt izuzetno sitnog semena i zemljišta.
Uljanu repicu treba sejati plitko, na dubini 2-3 cm, a red od reda minimum 25 cm, u zemljište koje je dobro pripremljeno i sitnomrvičaste strukture. Za ovu biljku u potpunosti važi agronomska uzrečica “tvrda postelja i mek pokrivač”. U toku vegetacije treba blagovremeno izvršiti sve agrotehničke operacije.
Potrebna je stalna kontrola napada štetočina. Na ozimoj uljanoj repici treba obratiti pažnju i na jesenji i na prolećni aspekt štetočina. Ne samo na insekte, već i na pojavu glodara, koji mogu da izvrše golobrst čitavih oaza na parceli. Prilikom zaštite useva od sjajnika u proleće, obavezno voditi računa o vremenu i načinu tretiranja kako bi se izbeglo trovanje pčela, poručuje dr Ana Marjanović Jeromela, i upućuje apel poljoprivrednicima da neizostavno konsultuju stručnjake za zaštitu biljaka oko vremena i načina primene hemijskih sredstava.
Prednosti gajenja uljane repice
Ozima uljana repica, kao i druge ozime biljne vrste, izbegava period letnjih suša i visokih temperatura, koje su u poslednjoj deceniji u više godina dovele do strahovitog gubitka prinosa i prihoda na gazdinstvima. Posmatrajući agrohemijski aspekat, kod uljane repice se od ukupnog sadržaja kalijuma u biljci samo 1/5 nalazi u zrnu, dok se ostatak nalazi u stablu, granama, ljuskama i lišću. Zaoravanjem žetvenih ostataka zemljište se obogaćuje organskim kalijumom, tj. sprečava se iznošenje, pa uljana repica predstavlja odličan predusev za kaliofilne biljke poput krompira, mrkve i paradajza.
Sa aspekta plodoreda gajenje uljane repice takođe daje brojne mogućnosti. Kod nas se seje u prvoj polovini septembra, a vršidba se obavlja polovinom – krajem juna u zavisnosti od klimatskih uslova. Setva se obavlja u vremenskom periodu kada u polju ima malo radova (berba kukuruza, vađenje šećerne repe, setva pšenice obavljaju se krajem septembra i tokom oktobra), što predstavlja prednost za organizaciju rada na gazdinstvu. Rano skidanje useva omogućuje dobru pripremu zemljišta za naredne useve ili postrnu setvu nekih ratarsko-povrtarskih biljaka (krastavac kornišon, mrkva, cvekla, kukuruz šećerac ili silažni kukuruz, itd).
Takođe, uljana repica je poznata kao izuzetna medonosna biljka. Prema literaturnim navodima u povoljnim godinama sa jednog hektara se može dobiti od 100-150 kg meda. Med od uljane repice spada u prvu klasu po kvalitetu. Pored meda, za pčelare je interesantna kao prva paša, a zbog velike količine polena dolazi do ubrzanog razmnožavanja i jačanja društava. Polen se koristi i u farmaceutskoj industriji za spravljanje lekova koji se koriste za preventivu i lečenje mnogih oboljenja.
