Uljana repica je značajna pčelinja paša. Faza cvetanja ozime uljane repice počinje po pravilu, krajem aprila – početkom maja i traje 22–45 dana.
Porast proizvodnje uljane repice (Brassica napus L.) evidentan je u svetskim razmerama, a poslednjih godina i u Srbiji.
Uljana repica se koristi prvenstveno za dobijanje ulja za ishranu i prerađivačku industriju, ali i kao izvor proteina za ishranu domaćih životinja i zelenišno đubrivo.
Poslednjih decenija se sve više koristi i za proizvodnju biodizel goriva.
Sa povećanjem površina pod uljanom repicom u Republici Srbiji, raste i njen značaj kao pčelinje paše. Jedna je od značajnijih paša za razvoj pčelinjeg društva – odlaganje legla, obnavljanje i jačanje zajednice.
U našim uslovima gaji se ozima forma uljane repice, jer je rodnija od jare.
Tokom jeseni uljana repica formira snažnu lisnu rozetu, a u proleće, s početkom vegetacije, počinje brz rast i razvoj cvetonosnog stabla koje se grana.
Od prolećnog buđenja vegetacije do početka cvetanja potrebno je 40 dana sa srednjom dnevnom temperaturom većom od 7 °C. Cvetanje je kada su temperature između 11 ºC i 14 ºC.
Temperature imaju veliki uticaj na trajanje perioda cvetanja.
Cvetanje je u vidu duge, rastresite grozdaste cvasti, postepeno od osnove prema vrhu. Ide sukcesivno i po grana, počinje na centralnoj, a zatim na bočnim granama.
Po izgledu njeni cvetovi su svetli sa visokom refleksijom u vidljivom delu spektra i kao takvi su privlačni za insekte.
Faza cvetanja ozime uljane repice počinje po pravilu, krajem aprila – početkom maja i traje 22–45 dana, pri čemu pojedinačni cvetovi traju oko tri dana.
Zahvaljući velikoj gustini cvetova (10 mil cvetova/ha) i velikoj proizvodnji nektara (0,6 mg/24h/cvetu) i polena (1-1,3 mg/cvetu), polja uljane repice privlače pčele i sa velike udaljenosti.
Imajući u vidu više perioda cvetanja i njegovo trajanje, može se zaključiti da je uljana repica dobar izvor hrane za oprašivače.
Hemijski sastav nektara
Hemijski sastav nektara određuju prvenstveno šećeri, joni soli, aminokiseline, vitamini i aromatične materije (utiče na privlačnost uljane repice i na karakterističan ukus i miris meda).
Sadržaj šećera u nektaru iznosi 37-61 %, a najčešće 46-47 %. Sadržaj glukoze i fruktoze je 51,6 % i 46,9 %, a sadržaj saharoze je mali, svega 1,5 %. Dnevna proizvodnja šećera po cvetu je 0,50-0,79 mg.
Uljana repica spada u grupu pčelinjih paša kod kojih dominira heksozni nektar. Utvrđeno je da medonosne pčele preferiraju nektar bogat saharozom. I pored niskog sadržaja saharoze, uljana repica je atraktivna medonosna biljna vrsta jer u to vreme vrlo je malo biljaka na koje bi pčele letele.
Nektar se obrazuje neprekidno i pčele mogu da posećuju jedan cvet nekoliko puta.
Količina nektara se obnavlja 30 minuta nakon posete pčele. Sekrecija nektara se povećava za 100 % ako se nektar uklanja tri puta u jednom danu, u odnosu na cvet gde se nektar uklanja samo jednom dnevno.
U dobroj godini, prinos nektara i polena može biti izuzetno visok do 100 kg/ha.
Sakupljena količina zavisi od:
– jačine pčelinjeg društva
– broja cvetova i
– vremenskih uslova
Na količinu i kvalitet nektara i polena značajno utiče niz faktora, počev od roka setve, pa u skladu sa njim i uslova gajenja:
– primenjene agrotehnike,
– vlažnosti zemljišta,
– genotipa,
– kondicije biljke u fazi cvetanja i
– klimatskih uslova u samoj fazi cvetanja
Količina nektara ne zavisi od starosti biljke, ali je koncentracija šećera znatno veća na početku u odnosu na kraj cvetanja. Sorte tipa “00” imaju nešto bolji odnos šećera i produktivnost nektara.
Kod hibrida uljane repice izražena je nešto niža vrednost u nektarnosti.
Koncentracija šećera se ne razlikuje značajno kod sorti ili hibrida, ali kod svih opada sa starošću cveta.
Na koncentraciju šećera u nektaru osim starosti biljke utiču i dr. faktori:
– Klimatski (temperatura, padavine, rel.vlaž.vazduha i osunčanost)
– Edafski (sadržaj makro i mikro elemenata)
Produkcija šećera veća je u popodnevnim časovima.
Na lučenje nektara kod uljane repice spoljašnji uslovi deluju kompleksno, tj. ako jedan od uslova nije optimalan, doći će do smanjenja lučenja nektara.
Hladne kiše sa padom temperature dovode do prekida lučenja nektara.
Temperature od 10 ºC izazivaju zastoj u pretvaranju skroba u šećere.
Mineralna ishrana utiče na izgled cveta i lučenje nektara, (nedostatak sumpora izaziva pojavu bledih i sitnih cvetova čije nektarije ne luče dovoljno nektara.)
Prema istraživanjima, uticaj spoljašnje sredine je značajniji od samog genotipa uljane repice. Sa jednog hektara uljane repice koja je u punom cvetu pčele mogu da sakupe 80 kg meda, a na parcelama sa primenjenom punom agrotehnikom i do 195 kg.
Upotreba pesticida je česta u vreme cvetanja uljane repice (pojava repičinog sjajnika koji se hrani prašnicima).
Neohodna je saradnja između pčelara i prozvođača uljane repice. Treba koristiti selektivne pesticide niže toksičnosti i tretirati u vreme kada pčele nisu na paši.
Sa povećanjem površina pod uljanom repicom u Srbiji raste i njen značaj kao prve pčelinje paše.
Ivana Vasilijić dipl. inž. poljoprivrede
PSS Zrenjanin
Foto: pixabay.com
