Savet stručnjaka je da setva uljane repice usledi posle padavina uz odabir više sorti i hibrida koji su tolerantniji na sušu, bolesti i štetočine.
Nema potrebe da se žuri sa setvom uljane repice. Optimalni rok je počeo i traje do 20. septembra. Ove godine ne treba slepo pratiti agrotehnički rok za setvu iako znamo da je upravo poštovanje tog roka važno za uspešnu proizvodnju.
Uljanu repicu ne treba sejati u prašinu, sačekajmo kišu
„Uljana repice se ne seje u suvo zemljište. Završimo pripreme zemljišta i nakon najavljenih padavina obavimo setvu“, ističe prof. dr Ana Marjanović Jeromela, naučni savetnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Proizvođači koji su planirali setvu uljane repice već su uradili potrebne operacije i pripreme. Marjanović Jeromela podseća da je neophodno uraditi predsetvenu pripremu setvospremačem i na taj način omogućiti semenu da ostvari najbolji kontakt sa zemljištem.
Osim toga proizvođačima se savetuje da urade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi znali koja hraniva i u kojim količinama su potrebna za datu parcelu. Nema potrebe za rasipanjem, već treba uneti onoliko hraniva koliko je potrebno. Uljana repica se đubri fosforom i kalijumom pre setve i to kompletnim potrebnim količinama. Pre setve se dodaje i jedna trećina potrebnih količina azota, dok se dve trećine dodaju kroz prihranu, dodaje Marjanović Jeromela.
Uljana repica se godinama u našoj zemlji seje na oko 35.000-40.000 hektara. Ima stabilnu cenu i prinose, rano završava vegetaciju i za mnoge proizvođače donosi i prve prihode.
Valjanje kada se završi setva uljane repice
Za uspešnu proizvodnju uljane repice vrlo je važan pravilan izbor sortimenta. Stručnjaci savetuju proizvođačima da odaberu više sorti i hibrida koji su tolerantniji na sušu, bolesti i štetočine. Norma setve kod hibrida je oko tri kilograma, a kod sorti je nešto veća. Marjanović Jeromela objašnjava da u ovako ekstremnim vremenskim uslovima kakvi su u ovoj godini, te norme treba povećati kako bi se dobio optimalan broj biljaka po kvadratnom metru od pedeset biljaka. Kvalitetnog semena na našem tržištu ima dovoljno, ističe sagovornica i podseća da je nakon setve parcele potrebno preći valjkom kako bi se ostvario najbolji kontakt zemljišta i vrlo sitnog semena uljane repice.
Prošle godine prosečan prinos uljane repice je bio oko 3,2 tone po hektaru. U dobrim godinama i kod dobrih proizvođača prinos može da bude od 3,5 do 4,5 tona po hektaru, u zavisnosti od tehnologije proizvodnje i tipa zemljišta.
