Na pojedinim parcelama usevi sada izgledaju loše. Pojavilo se žutilo i crvenilo.
Dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da razvoj uljane repice u proleće naglo kreće, te da deo biljaka može da se oporavi.
Marjanović Jeromela dodaje da je u vreme jesenje setve postojao nepovoljni period i da su proizvođači koji su setvu obavili u prvim rokovima, krajem avgusta i početkom septembra kada je još bilo zemljišne vlage, dobili useve zadovoljavajućeg sklopa.
Da li sejati jaru uljanu repicu?
U okolnostima kakve sada imamo, setva jare uljane repice predstavlja odlično rešenje, kaže dr Marjanović Jeromela i dodaje da proizvođači mogu ovom proizvodnjom ostvariti zadovoljavajuće prinose.
Jaru uljanu repicu moguće je sejati kada prestanu prolećni mrazevi. Dobro je sačekati slabiju kišu i seme položiti u vlažno zemljište kako bi brže proklijalo, savetuje dr Marjanović Jeromela.
Setvu obaviti na dubinu 2-3 cm sa međurednim rastojanjem od 25 cm.
Tehnologija proizvodnje je ista kao kod ozime uljane repice.
Naša sagovornica kaže da su troškovi proizvodnje jare setve nešto niži u odnosu na izdvajanja za proizvodnju ozime uljane repice, jer su potrebe jare uljane repice za hranivima i zaštitom u nekim slučajevima niži.
Za jaru setvu sorta Jovana
Sorta Jovana je prva jara sorta uljane repice u Srbiji selekcionisana na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Poseduje genetski potencijal za prinos preko 2,6 t/ha. Vegetacija ove sorte traje 102 dana.
Pogodna je za organsku proizvodnju.
Pripada grupi „00“, što znači da ima nizak sadržaj eruka kiseline i glukozinolata.
Krupnog je semena sa sadržajem ulja oko 45 %.
Ulje se koristi za ljudsku ishranu, preradu i proizvodnju biodizela, a pogača koja ostaje nakon ceđenja može se koristiti za ishranu domaćih životinja.
Štetni insekti i korovi pretnja jaroj uljanoj repici
Buvači, repičin sjajnik, neke vrste pipa i rutava buba mogu naneti ozbiljne štete jaroj uljanoj repici, podseća dr Marjanović Jeromela.
Buvači se hrane nadzemnim delovima repice i mogu usporiti razvoj i porast biljke.
Repičin sjajnik prodire u pupoljke i izjeda ih, dok pipe oštećuju stabljiku, lisnu dršku i ljusku.
Folijarni tretman insekticidima radi suzbijanja sjajnika se sprovodi u fazi butonizacije kada su prisutna tri sjajnika po biljci.
Pre primene zaštitnih preparata ratari moraju biti oprezni i odgovorni. Zaštita pčela treba da bude prioritet. Prskanje uvek izvoditi samo onda kada nema pčela na cvetovima, najbolje tokom večeri.
Od pipa su najznačajnije mala i velika repičina pipa i pipa repičine ljuske.
Mala i velika repičina pipa polažu larve na lisne drške i stablo, te nakon piljenja larve ulaze u stablo i oštećuju ga.
Neophodno je pratiti brojnost pipa pregledom parcela. Za ove namene koriste se i žute lovne klopke, jer ova boja privlači insekte. Insekticide treba koristiti kada se utvrdi prisustvo više od od 10-20 jedinki u posudi u roku od tri dana.
Ograničavajući faktor i u proizvodnji jare uljane repice su korovi.
O korovima valja razmišljati još kada pripremamo zemljište, jer dobra priprema omogućava uspešno nicanje biljaka, ali i bolju efikasnost zemljišnih herbicida.
Za aktivaciju zemljišnih herbicida su neophodne padavine i sitno mrvičasta struktura zemljišta. Na ovaj način se korovi suzbijaju pre nego što na bilo kakav način konkurišu usevu i zbog toga je neophodno primeniti ih kad god za to postoje povoljni uslovi.
Uljana repica se vraća na naše njive
Uljana repica ima stabilnu cenu i daje rentabilnije prinose, podseća dr Marjanović Jeromela. Prihodi od uljane repice su prvi u sezoni i značajni su poljoprivrednike. Ovo su neki od razloga zašto je ratari sve češće seju.
Osim toga, od uljane repice ostvaruju se dobri prinosi i kada se proizvodi na lošijim zemljištima.
Rana žetva omogućava još jednu setvu.
Uljana repica je važna pčelinja paša, a pčelari je koriste kako bi u proleće ojačali pčelinja društva.
