Proteinski grašak, usev najranije prolećne setve, može jednim delom u ishrani preživara i nepreživara da zameni sojinu sačmu.
Stočari samleveno zrno proteinskog graška mogu da koriste za sremanje koncentrovane stočne hrane i to bez prethodne termičke obrade (prženja), što pojednostavljuje postupak pripreme.
Setvu treba obaviti čim vremenske prilike to dozvole, a koliko semena je potrebno, na koju dubinu sejati, kako đubriti i štiti usev saznajemo od Ivane Vasilijić, dipl. inženjera poljoprivrede PSS Zrenjanin.
Proteinski grašak
Jedan od osnovnih zadataka proizvodnje krmnog bilja je obezbeđenje stočarstva kabastim i koncentrovanim hranivima bogatim biljnim proteinima.
Stočni grašak ima višestruku namenu, u zavisnosti od forme (jara ili ozima), koristi se pored proizvodnje krme i za proizvodnju zrna.
Proteinski grašak odnosi se na tip graška za proizvodnju zrna.
Jara forma graška može biti i za kombinovano korišćenje – kao kabasta stočna hrana i zrno.
Pored visoko prinosnih sorti, za uspešnu proizvodnju zrna graška, neophodno je primeniti i odgovarajuću tehnologiju proizvodnje.
Proteinski grašak pripada usevima najranijeg prolećnog roka setve.
Optimalni rok setve graška je druga polovina februara i prva polovina marta. (Čim vremenske prilike i vlažnost zemljišta dozvole).
Najbolji rezultati postižu se na srednje dubokom i plodnom zemljištu, dobro obezbeđenom vlagom.
Grašak ne podnosi monokulturu i obavezno se gaji u plodoredu. Na istoj parceli grašak se može gajiti tek nakon tri godine.
Dobri predusevi za grašak su strna žita i rane okopavine, poput suncokreta, silažnog kukuruza, krompira.
Grašak je odličan predusev za većinu ratarskih useva osim mahunarki.
Osnovna obrada zemljišta vrši se u jesen, na dubinu 20-25 cm.
Predsetvena priprema obavlja se setvospremačima na dubinu od 8 do 10 cm. Zemljište nakon osnovne obrade i predsetvene pripreme treba da bude mrvičaste strukture i dobro poravnato.
Đubrenje proteinskog graška
U poređenju sa sortama krmnog graška, proteinski grašak ima povećane zahteve za mineralnom
ishranom.
Najveće potrebe za hranivima su tokom cvetanja i obrazovanja prvih mahuna.
Budući da je mahunarka i da azotofikacijom vezuje atmosferski azot, grašak jedino u početnim fazama razvoja zahteva prisustvo azota u pristupačnom obliku u površinskom sloju zemljišta, jer se kvržice formiraju dve do tri nedelje posle nicanja.
Okvirne količine za đubrenje graška su 40-50 kg/ha azota, 70-100 kg/ha fosfora i 80-120 kg/ha kalijuma. Polovinu azotnog đubriva i ukupnu količinu fosfora i kalijuma uneti pod osnovnu obradu, ostatak azota primeniti predsetveno.
Setva
Na količinu semena za setvu utiču čistoća, klijavost, masa hiljadu semena, način setve i sortne odlike.
Biljke proteinskog graška manje bujnosti i sa manje izraženim grananjem, zahtevaju veću gustinu useva, oko 120 biljaka/m 2 , i setvena norma se, u zavisnosti od mase 1000 semena, kreće od 150 do 250-300 kg/ha.
Optimalna dubina setve je 4-6 cm, što zavisi i od roka setve i tipa zemljišta.
Setva se izvodi najčešće žitnim sejalicama. Nakon setve neophodno je izvršiti valjanje.
Valjanje može da se izostavi na teškim, glinovitim zemljištima, a posebno u ranim rokovima setve.
Zaštita
Posebnu pažnju tokom vegetacije treba posvetiti zaštiti useva od korova, bolesti i štetočina.
Pojava korova, posebno u vreme nicanja, kao i neadekvatna zaštita, značajno utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta zrna.
U našim uslovima grašak napada veći broj štetnih insekata.
Najveće štete na grašku pričinjavaju lisne vaši i graškov žižak. Protiv ovih štetočina obavezna je primena hemijskih mera borbe. Tretiranje insekticidima vrši se u fazi punog cvetanja.
Žetva
Zrno graška relativno brzo sazreva. Kada je sadržaj vlage u zrnu 15-16 %, može se početi sa žetvom.
Ukoliko je sazrevanje neravnomerno, žetvu treba početi na delovima parcele gde je usev zreliji.
Žetva graška se vrši žitnim kombajnima uz određena prilagođavanja koja su slična onima za žetvu soje.
Samleveno zrno proteinskog graška koristi se za spremanje koncentrovane stočne hrane.
Zbog visokog sadržaja proteina, može jednim delom da zameni sojinu sačmu u obroku preživara i nepreživara.
Posebno je značajno, da se mleveno zrno graška može direktno koristiti u ishrani, bez prethodne termičke obrade (prženja), što pojednostavljuje postupak pripreme koncentrovanih hraniva.
