Kukuruz ove godine posejan na površini između 900.000 i 950.000 hektara. Minimalne zimske rezerve vlage i suvo proleće utiču negativno na razvoj useva.
Ove godine, kao i prethodnih nekoliko, imamo izraženu lokalnu pojavu kišnih padavina. Situaciju je takva da je razlika u količini padavina na dve parcele udaljene samo 500 metara drastična.
Biljke kukuruza koje su u prethodnom periodu dobile bar minimalne količine kiše, izgleda dobro, kaže za poljosfera.rs dr Goran Bekavac, naučni savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Dnevne temperature su vrlo visoke za ovo doba godine. Ipak imamo sreće što su noćne temperature niže pa se biljke oporave, dodaje Bekavac uz konstataciju da je bilo dana kada su dnevne temoerature bile i za desetak stepeni više u odnosu na prosečne.
Kukuruz čeka kišu
Iako ovo može biti pomalo apsurno, ali možda i nije tako loše da u startu vegetacije imamo malo nepovoljnije uslove po pitanju sadržaja vlage u zemljištu zato što takvi uslovi forsiraju spuštanje korena u dublje slojeve. Biljka tada traga za vodom i intenzivno razvija koren, objašnjava Bekavac.
„I to ima, međutim, svoje biološke limite i ako se nastavi ovakvo vreme i ako u nekoliko narednih dana ne bude kiše i to minimum 20 litara po kvadratnom metru, onda to neće valjati.“
U ovu proizvodnu sezonu smo ušli „sa loših startnih pozicija“, što se nije desilo u poslednjih desetak godina. Imali smo minimalne zimske rezerve vlage i zemljište je bilo praktično suvo. Sve što je biljka mogla da koristi je bila kiša koja je eventualno pala u toku proleća, što je bilo šareno i oskudno.
„Dakle, ovo je jedna sušna godina i sam start je za biljke bio stresan. Ali tu postoji jedan biološki fenomen koji želim da napomenem. Vrlo često zaboravimo u kojim etapama razvoja biljaka se formira klip, odnosno, praktično prinos. Generativni organi (klip, broj redova na klipu, broj zrna u redu) formiraju se u fazi od šestog do osmog, devetog lista kukuruza, a upravo sada je ta faza u najvećem broju useva. Ako su u tom peridu uslovi loši i nema dovoljno vode, hraniva, fostora, onda će se taj nedostatak svakako odraziti na visinu prinosa. U kojoj meri, da li će i u kojoj meri doći do ozbiljnijih problema zavisi od dana ili nedelja koje su pred nama. Ponoviću, u narednih 7-10 dana usevima je preko potrebna dobra kiša da bi popravila situaciju“, ističe dr Bekavac.
Neophodne agrotehničke mere u ovakvim uslovima su međuredna kultuvacija i suzbijanje korova
Što se tiče agrotehničkih mera treba voditi računa o zaštiti useva od korova. Korovima, takođe smeta suša, ali ne u tolikoj meri kao gajenim biljkama. Suzbijanje korova je glavna operacija koju treba uraditi i ne sme se promašiti, podseća Bekavac. Osim toga, međuredna kultuvacija je jako važna agrotehnička operacija kojom se smanjuje broj korovskih biljaka, ali i aeriše površinski sloj zemljišta i sprečava gubitak vlage iz dubljih slojeva.
Kukuruz je ove godine posejan na površini između 900.000 i 950.000 hektara, kaže Bekavac, imajući u vidu količinu prodatih setvenih jedinica svih semenarskih kompanija. To je dovoljno u prosečnim godinama, jer nam obezbeđuje oko 5,5 miliona tona zrna kukuruza.
