Претрага
Претрага

Međuredna kultivacija važna mera nege prolećnih useva

Međurednom kultivacijom uništavamo korove, rastresamo površinski sloj i razbijamo pokoricu. Međuredna kultivacija (špartanje) je mera nege prolećnih useva, čiji se značaj često veže samo za...

redovi mladog kukuruza
Galenika

Međurednom kultivacijom uništavamo korove, rastresamo površinski sloj i razbijamo pokoricu.

Međuredna kultivacija (špartanje) je mera nege prolećnih useva, čiji se značaj često veže samo za dodatno uništavanje korova na koje nisu delovali herbicidi ili su naknadno ponikli.

Međurednom obradom pored uništavanja korova vrši se razbijanje pokorice i rastresanje površinskog sloja zemljišta.

Velike količine padavina utiču na pojavu korova u usevima zasejanim tokom proleća ali i na stvaranje pokorice.

Pokorica otežava ili sprečava nicanje biljaka, pogoršava uslove za rast i smanjuje prinose.

Stvaranjem rastresitog površinskog sloja smanjuje se isparavanje vode iz dubljih slojeva i omogućava bolje čuvanje vlage u zemljištu.

Obezbeđivanjem bolje provetrenosti zemljišta intenziviraju se aktivnosti zemljišnih mikroorganizama, čime se povećava mineralizacija organske materije iz humusa i organskih ostataka preduseva i bolje iskorišćavaju primenjena đubriva.

Broj i razmak između kultiviranja zavise od zakorovljenosti, tipa zemljišta i vremenskih prilika.

Dubina kultiviranja i širina zaštitne zone (širina neobrađene trake zemljišta oko reda), mora biti prilagođena usevu i njegovom uzrastu kako se ne bi oštetili koren ili stablo biljaka.

Sa porastom biljaka, širina zaštitne zone se povećava, a dubina prodiranja radnih organa smanjuje.

Prilikom kultiviranja kada su biljke u nižim fazama razvoja brzina kretanja treba da je 6 km/h, kako ne bi došlo do zatrpavanja mladih biljaka.

“Provetravanjem” kod soje, poboljšava se rad kvržičnih bakterija na korenu i usvajane azota, što utiče na povećanje prinosa.

Može se kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“.

Kultivacija se može obavljati sve dok traktor sa kultivatorom ne počne da ugrožava usev (zbog njegove visine) svojim kretanjem po njivi.

Dobar kvalitet međurednog kultiviranja se postiže ako se vodi računa da korov ne preraste, zemljište ne sme biti previše vlažno, dubina rada mora biti ravnomerna, zemljište nakon rada mora ostati što ravnije, jer se time smanjuje površina isparavanja.

Međuredno kultiviranje je veoma važna i nezamenljiva mera nege i ukoliko se pravilno izvodi može imati značajan uticaj na prinose gajenih biljaka.

Ivana Vasilijić, dipl. inž. ratarstva

PSS Zrenjanin

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno