Bugarske ruže cvetaju tek od treće godine i to samo jednom godišnje, u maju. Berba cvetova počinje u ranim jutarnjim satima
Plovidba kroz mirisne ružičnjake
Supružnici Slavica i Davor Pavanić u Aleksandrovu uzgajaju bugarske ruže od čijih latica prave ružino ulje, ružinu vodicu, sirup, slatko… Talase mora zamenili su „plovidbom“ kroz mirisne zasade ružičnjaka.
Nakon četrdeset godina iz Splita su došli u banatsko selo i tu zasnovali ružičnjak. Ideja je nastala u trenutku, kaže Slavica koja je odrasla u Aleksandrovu. Nikada je nije zanimala klasična poljoprivreda, ali su, kada bi dolazili u posetu Slavičinim roditeljima, uživali u radovima u dvorištu i bašti. Kako su godine prolazile, tragajući za mirom, privukao ih je život na selu.
Za kraljicu cvetova, bugarsku ružu damascena iz regije Kazanlik, počeli su da se ozbiljnije zanimaju pre oko pet godina. Interesovali su se o sadnji, rezidbi, proizvodnji, ulaganjima, tržištu. Što su više saznavali to su želja i volja da se bave uzgojem ovih lepotica jačale.
Sadnice ove mirisne ruže nakon dužeg traganja, pronašli su kod kolekcionara ruža u Vrčinu. Najpre su posadili 3.000 ruža na 30 ari, a nakon toga su ružičnjak proširili i sada imaju 11.000 stabala. Sadnju su obavili na veću dubinu kako bi zaštitili biljke od eventualnog izmrzavanja. Biljkama je obezbeđena voda iz bunara iskopanih za ovu namenu.
Ružičnjak od bolesti i vaši štite prirodnim predstvima. Ova grmolika ruža, prelepih roza cvetova, poraste do 1,20 metara. U ružičnjaku naših domaćina sadnice su sađene malo gušće, pa ih orezuju u špalir. Ukoliko se pravilno održavaju ove ruže žive i do 50 godina.
Berba ruža je uživanje, ali i izazov
Proizvodnju ruža treba detaljno isplanirati, savetuje Slavica, kako bi se izbegle eventualne greške. Kaže da su i oni imali teških momenata, ali da su iz svih izašli snažniji i sa više znanja, kao i da će svoje iskustvo koje je predano beležila svih godina, rado podeliti sa zainteresovanim uzgajivačima ovih ruža.
Grmolika bugarska ruža cveta tek od treće godine i to samo jednom godišnje, u maju. Berba cvetova počinje u ranim jutarnjim satima, već oko pola pet, kada su latice bogate uljem i završava se za oko 4-5 sati. Svežim cvetovima se puni destilator i u procesu parne destilacije dobija se eterično ulje i ružina vodica.
„Jutarnja temperatura prilikom branja je jako bitna i to je možda najvažnija tačka u proizvodnji. Važno je i do kada se bere. Kada dodirnem latice znam da li je cvet za branje. Po jedinstvenom šuškanju latica prepoznajem koja ruža je „gotova“, što znači da se ulje vratilo u koren i tada zaustavljamo branje za to jutro. Ova proizvodna godina je bila izdašna. Cvetanje se odvijalo neverovatno brzo, pa se dešavalo da oberemo cvetove, a kada se okrenemo vidmo da su na već obranim grmovima pupoljci su ponovo procvetali. U jednom danu nabrali smo tri stotine kilograma cvetova“, kaže naša domaćica.
Kako je vreme ograničavajući faktor ovog delikatnog posla neophodno je da više osoba istovremeno bere cvetove. Zato angažuju beračice, a često u pomoć pristižu i Slavičine prijateljice.
Svežim laticama se puni destilator i u procesu parne destilacije, koji traje 4-6 sati, nastaju eterično ulje i ružina vodica. Ove godine je trebalo 5.000 kilograma cvetova za litar ovog dragocenog ulja.
Ruže za mirišljave proizvode za telo i dušu
Od latica bugarske ruže koje preostanu i „preteknu“ od pripremljenih količina za destilaciju Slavica pravi slatko, sirupe, a sa lokalnim proizvođačem mleka i neobičan specijalitet, kozji sir sa ružinim laticama. Za potrebe kozmetičke industrije deo latica završi u sušari. Sve su to mirišljavi i ukusni proizvodi, dodaje Slavica.
Ipak, smatra da najviše snage i rada treba da ulože u spravljanje eteričnog ulja, koje je, dodaje, kako su pokazale analize izuzetnog kvaliteta. Ulje je veoma skupo i prodaje se u malim količinama. Od ruža koje sada imaju Pavanići mogu da proizvedu do 2,5 litara dragocenog ulja. O tome gde će ga prodavati i da li će to biti prodaja za poznatog kupca za sada imaju plan, ali ne i konačne dogovore.
Kupci koje privlače neobični proizvodi se uglavnom interesuju za ružinu vodicu i sirup. Svaku priliku Slavica koristi da informiše zainteresovane o tome kako i gde sve mogu da koriste ružinu vodicu. Poznato je da se koristi u kozmetici, jer podmlađuje, hidrira i revitalizuje kožu, pospešuje zarastanje rana, poboljšava kvalitet kose, uklanja dermatitis. Saznajemo da se u Bugarskoj ona koristi kao dodatak jelima, pa se njom prskaju jela od mesa. Najviše se upotrebljava u pripremi poslastica, džemova, pudinga, ratluka, ali i jogurta. Prave i rakiju i liker od ruže.
Ružino ulje ulazi u sastav najčuvenijih svetkih parfema i sirovina je za izradu kozmetičkih preparata. Poznato je da ružino ulje ima i lekovita svojstva, da obnavlja i podmlađuje ćelije, jača koren kose, a i moćan je afrodizijak.
Za Pavaniće uzgoj bugarskih ruža nije samo posao. To je uživanje, zadovoljno ističu. Iako su njihovi zasadi površinski mali, to je velika priča, kaže Slavica. Imaju dosta posla, ali imaju i svoj mir i mogućnost da uživaju u šetnjama kroz mirisni ružičnjak. Dodaje da bi volela da se za ovu proizvodnju zainteresuju i drugi kako bi jedni drugima bili podrška i zdrava konkurencija.
Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2022, Poljoprivrednik
