Sve rase koza, bez obzira da li su specijalizovane za proizvodnju mleka, proizvode i meso preko jaradi ili kada se isključe iz reprodukcije.
Koze su od davnina uz ljude. Dokazano je da su koze među prvim životinjama koje je čovek pripitomio. Hiljadama godina one su pratioci čoveka. Znatiželjne, inteligentne i čiste.
Čovek ih odgaja zbog proizvodnje mleka i mesa.
Proizvodnja kozjeg mleka
Postoje dokazi da je koza bila prva životinja koju je čovek koristio za dobijanje mleka, piše Neđeljko Pipović, dipl. inž. poljoprivrede PSSS Poljoservis Knjaževac.
Mleko koza je visokovredna namirnica koja je po sastavu slična kravljem mleku, ali znatno probavljivija. Bogato je vitaminima i mineralima.
U većini zemalja koze se smatraju mlečnim životinjama, a Švajcarska se smatra kolevkom mlečnog kozarstva.
Laktacija koza po pravilu traje od 200 do 300 dana i u tom periodu koze daju mleka 10 do 20 puta više od svoje telesne mase.
Laktacija ne bi smela trajati manje od 240 dana, a na nju utiču rasa, ishrana, starost, vremenske prilike, zdravlje, način muže i sezona jarenja.
Nakon jarenja postepeno se povećava proizvodnja mleka koja je najveća u 2 i 3 mesecu laktacije, a zatim mlečnost opada.
Nakon 8 do 10 meseci od početka laktacije proizvodnja mleka se smanji do te mere, da se može obaviti zasušenje i priprema za naredno jarenje.
Koze koje se prvi put jare imaju znatno manju mlečnost, a svakim narednim jarenjem dolazi do povećanja u proizvodnji mleka i ona je najveća između 4 i 7 godine.
Na mlečnost koza utiče i broj jaradi. Koza koja ojari dvojke daje i više mleka.
Najpoznatije rase koza za proizvodnju mleka su: nubijska, lamančanska, alpska, oberhasli, togenburška i sanska koza.
Proizvodnja kozjeg mesa
Za razliku od drugih životinja kod koza nemamo posebno specijalizovane rase za proizvodnju mesa.
Sve rase koza, bez obzira da li su specijalizovane za proizvodnju mleka, proizvode i meso preko jaradi ili kada se isključe iz reprodukcije.
Koze se ne odlikuju dobrom proizvodnjom mesa upoređujući ih sa ostalim domaćim životinjama, zato je selekcija na ovo svojstvo kod njih dosta zanemarena.
Jedini pravi predstavnik mesne rase je burska koza.
Među najvažnije predispozicije koza u proizvodnji mesa ubraja se njihova dobra reprodukcija i plodnost te njihov dug proizvodni vek. Tako da će priplodna koza u svom proizvodnom veku dati veliki broj jaradi za klanje.
Vrlo često proizvodni vek kod koza traje desetak godina, a ponekad i duže.
Prosečni prirast jaradi kreće se od 200 do 300 grama.
Budući da se većinom koze uzgajaju zbog proizvodnje mleka, jarad se kolju dosta rano, pa su tako jarad tovljena mlekom u nekim državama pravi specijalitet. Tako se jarad često kolju s težinom od 5 do 15 kg.
Randman jaradi kreće se u proseku od 35-53 % i dosta je varijabilno svojstvo a na njega utiču ishrana, rasa, pol, starost i još neki drugi faktori.
