Celer ima široku primenu u ishrani, ali i u lečenju nekih zdravstvenih tegoba. Najviše korisnih materija se nalazi u svežem celeru ili soku od sveže biljke.
Celer se kod nas uglavnom i gaji na otvorenom jer je ova biljka vrlo otporna i podnosi jake zime. Jedino se proizvodnja rasada obavlja u toploj leji. Celer zahteva zemljišta bogata organskom materijom, duboka, humusna sa pH 6,5. U plodoredu dolazi na prvo mesto, što znači da se đubri stajnjakom. na istu parcelu dolazi tek nakon 4-5 godina.
Seme celera pre setve potopiti u vodu
Seme celera teže bubri i klija pa je dobro da se pre setve potopi u vodu na temperaturi oko 20 stepeni i da se tako drži na svetlom mestu par dana.
Da bi seme brže proklijalo najbolja je temperatura oko 25 stepeni C uz stalno održavanje vlage.
Kada mlade biljke niknu i razviju prve kotileone listove temperaturu treba smanjiti na 18 stepeni i redovno provetravati.
Nega rasada je uobičajena, a posebno je značajno održavanje vlažnosti zemljišta i sprečavanje pojave pokorice do nicanja i do pojave prvog pravog lista.
Sadnja celer
Sadnja se obavlja od polovine maja do polovine juna kada je zemljište zagrejano.
Pre rasađivanja celer je obavezno kaliti i to 7-10 dana. Celer se sadi u fazi 5-8 listova i to u redove na rastojanje 40×25-30 cm.
Nega
Pri gajenju celera neophodno je do zatvaranja redova međuredno kultiviranje, obavezno posle prihranjivanja i zalivanja. Celer se redovno zaliva i tako sprečava obrazovanje drvenastih vlakana u zadebljalom korenu.
Prvo prihranjivanje se obavlja u fazi 3-4 lista. Dobro reaguje na folijarnu prihranu, naročito u fazi razvijene rozete i to tečnim đubrivima bogatim mikroelementima. Suvišak azota dovodi do šupljikavog korena, a nedostatak kalijuma smanjuje otpornost prema bolestima.
Celer je jako osetljiv na primenu herbicida pre nicanja, pa se oni češće koriste nakon nicanja korova.
Autor: Mira Miljković, dipl. inž.
psss.rs