Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično preko cele godine.
Ukoliko postoji mesto u bašti gde možete zasejati korisnu rukolu, učinite to. Korist je višestruka. Za svega četrdesetak dana koristićete je za ukusne salate.
Nekoliko saveta o uzgoju rukole daje Jorgovanka Vlajkovac, savetodavac PSSS Požarevac.
Gde zasejati rukolu?
Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima.
Najbolje pozicije su dobro osunčani tereni, može dobro da uspe čak i na poluzasenčenim, a može se gajiti i na vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve.
To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama.
Tehnologija proizvodnje
Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz kvalitetnu površinsku pripremu, jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1.000 semena je oko 1,5 g).
Đubri se sa oko 60-80 kg/ha azota , 60-80 kg/ha fosfora i 100-120 kg/ha kalijuma.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime.
Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.
Seje se na razmak redova 15-30 cm i u redu 5-10 cm pri čemu se troši oko 1,5-2 kg semena po hektaru.
Od mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova.
Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi rozete ili da se čupaju cele biljke.
Prinos je oko 20-25 t/ha.
Rukola izvor korisnih materija
Rukola je aromatična biljka koja zbog svog ukusa salati daje poseban ukus i blagotvorno deluje na zdravlje, naglašava Vlajkovac.
Zahvaljujući obilju antioksidansa, ovo povrće pomaže u jačanju funkcija mozga, poboljšava metabolizam i jača imunološki sistem, te suzbija patogene mikroorganizme.
Lišće rukole sadrži visok nivo folne kiseline i antioksidansa, poput vitamina A, C i K, pa je rukola poznata i kao veoma uspešan borac protiv slobodnih radikala. Ovi vitamini blagotvorno utiču na poboljšanje stanja kostiju, zuba, očiju i pluća.
Rukola je prepuna vlakana, koja potpomažu dobru probavu. Stoga brzo izaziva osećaj sitosti i umanjuje želju za masnom i slatkom hranom. Snižava nivo lošeg holesterola i reguliše nivo šećera u krvi.
Osim toga, obiluje i karotenoidima, kao i mnogim mineralima, poput kalijuma, mangana, gvožđa i kalcijuma, a svi su veoma korisni u ljudskoj ishrani.
Takođe, rukola je u prednosti nad drugim zeljastim biljkama, jer sadrži nizak nivo oksalata, koji sprečavaju apsorpciju minerala u organizmu.
Korišćenjem rukole u ishrani, čuva se srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti, a sadrži i materije s antikancerogenim svojstvima.
Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja.
