Najefikasnije navodnjavanje paprike je sistemom kap po kap jer obezbeđuje optimalan odnos vode i vazduha u zemljištu, kao i dobro ukorenjavanje biljke.
Navodnjavanje paprike je najefikasnije sistemom kap po kap
Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljišne vlage posle presađivanja i u fazi cvetanja i razvoja plodova. Na lakšim zemljištima paprika se navodnjava češće, većim količinama vode, dok na težim ređe, manjim količinama vode, objašnjava Gordana Marušić, savetodavac Poljoprivredne savetodavnе i stručne službe. Ističe da:
- Posle sadnje papriku ne treba zalivati velikim zalivnim normama. Ako je zemljište zaliveno pred sadnju, onda je dovoljno oko 10 l/m. Tokom perioda visokih temperatura zalivnu normu od 10-15 l/m treba ponoviti 2-3 puta.
- Nakon ukorenjavanja papriku treba zaliti sa oko 20-30 l/m. Kontrolu stanja useva obaviti nakon 5-7 dana, i ako je potrebno popuniti prazna mesta i ponoviti navodnjavanje.
Navodnjavanje može biti sistemom kap po kap, koji se smatra i najefikasnijim jer obezbeđuje optimalan odnos vode i vazduha u zemljištu, kao i dobro ukorenjavanje biljke. Preko ovog sistema, ukoliko je potrebno prihranjivanje mogu se dodati vodotopiva mineralna đubriva. Tradicionalni sistem navodnjavanja je potapanjem i brazdama, dok se veštačka kiša koristi samo u slučaju da ne postoji druga mogućnost.
Prihranjivanje paprike
Kao i kod svake druge biljke i kod paprike je neophodno obezbediti dovoljno hrane tokom celog vegetacionog perioda, a naročito u vreme povećanih potreba za vodom, ističe Marušić.
Svaka faza podrazumeva i određenu količinu hraniva.
- Tokom ukorenjavanja, potrebno je dodati fosfor (1:4:1) čime se pospešuje razvoj korena, a njegov značaj se povećava ukoliko je zemljište hladnije. Fosfor je bitan i konstantno prisutan sve do i tokom cvetanja.
- Nakon ove faze, dolazi do početnog porasta i zametanja plodova. Tada je neophodno obezbediti ujednačen odnos NPK hraniva (1:1:1), sve do početka intenzivnog cvetanja i oplodnje.
- Do prve berbe treba dodavati kalijum i azot (2:1:3), čime se pospešuje boja, ukus, kvalitet i trajnost plodova.
- Potrošnja azota se povećava sa povišenim temperaturama i jačom svetlošću.
- Tokom intenzivnog plodonošenja, pa do kraja berbe, treba učestaliti kalijum (2:1:4). Fertigacijom i folijalnom prihranom treba dodavati i kalcijum jer njegov nedostatak dovodi do truleži na vrhu ploda.
Nakon svakog prihranjivanja neophodno je navodnjavanje, zbog unošenja đubriva u zemljište, kao i međuredno kultivisanje i okopavanje, čime se omogućava dostupnost azota biljkama.
Folijalna prihrana je takođe poželjna jer se njome obezbeđuje bolji porast, ali i zdravstveno stanje biljke, zaključuje savetodavac PSSS Marušić.
