Visoke temperature mogu naneti štete gajenim biljkama tako da zasenjivanje plastenika mora da bude redovna mera. Biljke se doslovce „peku“ na višednevnim vrućinama.
Oštećenja na biljkama i plodovima koje može izazvati izlaganje suncu mogu se ublažiti postavljanjem materijala koji stvaraju „hlad“ i delimično rashlađuju prostor.
Za ublažavanje sunčevog zračenja kod nas se prodaju mreže za zasenjivanje koje podsećaju na zelene vreće – ambalažu za povrće. Sa njima se intenzitet svetla smanjuje zavisno o gustoći tkanja za 30-60%.
Bojenje zidova zaštićenog prostora krečom i specijalnim bojama koje se lako skidaju je takođe naša praksa u zasenjivanju. Ovo rešenja nisu trajna – svake godine mreža i boja se skida i ponovno postavlja kada dođe opasnost od žarenja sunca.
Savremeni plastenici u svetu opremaju se mrežama za zasenjivanje koje se poput zavesa vodoravno pomiču zavisno o potrebi zasenjivanja. One su različitog tkanja, gustine i boja u zavisno za koje biljke se koriste.
Mreže: Gustoća, materijali i boja
Proizvođači nude mreže koje zasenjuju čak do 90%.
Za povrće, začinsko bilje i većinu cveća koje se kod nas uzgaja (jastučasto cveće, hrizanteme, pelargonije, rezane irise i ljiljane) preporučena gustina mreže je 30-40%.
Za proizvodnju tropskog ukrasnog bilja poput orhideje, fikusa i filodendrona gustoća mreže pruža senu od 50-80%.
Materijali za mreže su polietilen (kao i za folije) i polipropilen različitih načina tkanja.
Prema prostoru kojem je namenjena standardna boja mreža za zasenjivanje se koristi:
- za rasadnike i ukrasno bilje: zelena i tamnozelena
- za proizvodnju u plasteniku: crna ili bela zavisno o vrsti uzgajanog bilja (neke cvetnice traže belu mrežu koja upija UV i odbija sunčeve zrake)
- za eksterijerno uređenje – za sportske terene, bazene, terase i slično: dekorativna smeđa, plava i ljubičasta
Obojene fotoselektivne mreže za zasenjivanje
Novu tehnologiju u opremanju zaštićenog prostora predstavljaju fotoselektivne mreže. Kod proizvodnje mreža za zasenjivanje u materijale se dodaju specijalni kromatski dodaci. Biljka dobija uz „zaštitni SPF faktor“ od direktnog sunčevog zračenja i najpovoljniji kvalitet svetla za rast.
Upravljanje sunčevim spektrom način je da se u biljkama poboljša ili kontroliše:
- vegetativni rast i veličina biljke
- grananje i patuljasti rast
- vreme i kvalitet cvetanja
- plodonošenje i obojenost plodova
- sadržaj šećera i kiselina naročito u voću
- sprečava se palež
- smanjuje se trošak vode za navodnjavanje
Upotreba hromatiranih mreža za zasenjivanje ima pozitivan ekološki i ekonomski uticaj na proizvodnju.
Nema primene fitoregulatora i drugih hemijskih sredstava, a posao oko rezidbe i proređivanja je značajno smanjen.
Tablica: Menjanje kvaliteta sunčevog svetla korišćenjem obojenih mreža
Boja mreže | Upija zračenje: | Prenosi zračenje: | Odbija zračenje: |
plava | UV+žuto+crveno do IC | Plavo+ zeleno | ++ |
crvena | UV+plavo+zeleno | Crveno do IC | ++ |
žuta | UV+plavo | Zeleno do IC | ++ |
bela | UV | – | +++ |
crna (i siva) | najviše svetla | – | 0 |
Istraživanja su pokazala da crvene i žute mreže u proizvodnji stimuliraju vegetativni rast i vigor biljaka.
Plave mreže potiču patuljasti rast, sive povećavaju grananje i grmolik izgled te smanjuju veličinu lista.
Energetske zavese
Uz zasenjivanje daju termoizolaciju i leti i zimi. To su polietilenske „srebrne“ mreže metalizirane aluminijumom. Predstavljaju savremeni alat u plasteniku pomoću kojih se leti „odvodi vrućina“ reflektiranjem neželjenih toplotnih IC zraka. U istom zaštićenom prostoru tokom zimskih meseci one služe nakupljanju potrebne topline i smanjuju potrebu za grejanjem.
Zaključak:
Obrada teme o zasenjivanju zaštićenog prostora zahteva i nastavak o sistemima za hlađenje.
Zasenjivanje plastenika uz provetravanje će pomoći u proizvodnji jer će se temperatura sniziti sa vrućih 40ºC na malo ugodnijih 35ºC. To je i najviša temperatura za „napredovanje toplih kultura“. Uspešnija proizvodnja je moguća uz dodatnu opremu za hlađenje zaštićenog prostora, ali po mojim saznanjima većina proizvođača u ovom trenutku na to ne pomišlja.
Najmanji trošak za hlađenje je instaliranje mikrorasprskivača koji najfinijom maglicom hlade, a ne izazivaju neželjene posljedice (pojavu bolesti i štetnika i druga oštećenja na biljkama).
Sunčica Dombaj, dipl. ing. agronomije