Претрага
Претрага

Mreže za zasenjivanje plastenika: Gustoća, materijali i boja

Visoke temperature mogu naneti štete gajenim biljkama tako da zasenjivanje plastenika mora da bude redovna mera. Biljke se doslovce „peku“ na višednevnim vrućinama. Oštećenja na...

plastenik Snežane Nikolić
Galenika

Visoke temperature mogu naneti štete gajenim biljkama tako da zasenjivanje plastenika mora da bude redovna mera. Biljke se doslovce „peku“ na višednevnim vrućinama.

Oštećenja na biljkama i plodovima koje može izazvati izlaganje suncu mogu se ublažiti postavljanjem materijala koji stvaraju „hlad“ i delimično rashlađuju prostor.

Za ublažavanje sunčevog zračenja kod nas se prodaju mreže za zasenjivanje koje podsećaju na zelene vreće – ambalažu za povrće. Sa njima se intenzitet svetla smanjuje zavisno o gustoći tkanja za 30-60%.

Bojenje zidova zaštićenog prostora krečom i specijalnim bojama koje se lako skidaju je takođe naša praksa u zasenjivanju. Ovo rešenja nisu trajna – svake godine mreža i boja se skida i ponovno postavlja kada dođe opasnost od žarenja sunca.

Savremeni plastenici u svetu opremaju se mrežama za zasenjivanje koje se poput zavesa vodoravno pomiču zavisno o potrebi zasenjivanja. One su različitog tkanja, gustine i boja u zavisno za koje biljke se koriste.

Mreže: Gustoća, materijali i boja 

Proizvođači nude mreže koje zasenjuju čak do 90%.

Za povrće, začinsko bilje i većinu cveća koje se kod nas uzgaja (jastučasto cveće, hrizanteme, pelargonije, rezane irise i ljiljane) preporučena gustina mreže je 30-40%.

Za proizvodnju tropskog ukrasnog bilja poput orhideje, fikusa i filodendrona gustoća mreže pruža senu od 50-80%.

Materijali za mreže su polietilen (kao i za folije) i polipropilen različitih načina tkanja.

Prema prostoru kojem je namenjena standardna boja mreža za zasenjivanje se koristi:

  • za rasadnike i ukrasno bilje: zelena i tamnozelena
  • za proizvodnju u plasteniku: crna ili bela zavisno o vrsti uzgajanog bilja (neke cvetnice traže belu mrežu koja upija UV i odbija sunčeve zrake)
  • za eksterijerno uređenje – za sportske terene, bazene, terase i slično: dekorativna smeđa, plava i ljubičasta

Obojene fotoselektivne mreže za zasenjivanje

Novu tehnologiju u opremanju zaštićenog prostora predstavljaju fotoselektivne mreže. Kod proizvodnje mreža za zasenjivanje u materijale se dodaju specijalni kromatski dodaci. Biljka dobija uz „zaštitni SPF faktor“ od direktnog sunčevog zračenja i najpovoljniji kvalitet svetla za rast.

Upravljanje sunčevim spektrom način je da se u biljkama poboljša ili kontroliše:

  • vegetativni rast i veličina biljke
  • grananje i patuljasti rast
  • vreme i kvalitet cvetanja
  • plodonošenje i obojenost plodova
  • sadržaj šećera i kiselina naročito u voću
  • sprečava se palež
  • smanjuje se trošak vode za navodnjavanje

Upotreba hromatiranih mreža za zasenjivanje ima pozitivan ekološki i ekonomski uticaj na proizvodnju.

Nema primene fitoregulatora i drugih hemijskih sredstava, a posao oko rezidbe i proređivanja je značajno smanjen.

Tablica: Menjanje kvaliteta sunčevog svetla korišćenjem obojenih mreža

Boja mreže
Upija zračenje:
Prenosi zračenje:
Odbija zračenje:
plava
UV+žuto+crveno do IC
Plavo+ zeleno
++
crvena
UV+plavo+zeleno
Crveno do IC
++
žuta
UV+plavo
Zeleno do IC
++
bela
UV
+++
crna (i siva)
najviše svetla
0

Istraživanja su pokazala da crvene i žute mreže u proizvodnji stimuliraju vegetativni rast i vigor biljaka.

Plave mreže potiču patuljasti rast, sive povećavaju grananje i grmolik izgled te smanjuju veličinu lista.

Energetske zavese

Uz zasenjivanje daju termoizolaciju i leti i zimi. To su polietilenske „srebrne“ mreže metalizirane aluminijumom. Predstavljaju savremeni alat u plasteniku pomoću kojih se leti „odvodi vrućina“ reflektiranjem neželjenih toplotnih IC zraka. U istom zaštićenom prostoru tokom zimskih meseci one služe nakupljanju potrebne topline i smanjuju potrebu za grejanjem.

Zaključak:

Obrada teme o zasenjivanju zaštićenog prostora zahteva i nastavak o sistemima za hlađenje.

Zasenjivanje plastenika uz provetravanje će pomoći u proizvodnji jer će se temperatura sniziti sa vrućih 40ºC na malo ugodnijih 35ºC. To je i najviša temperatura za „napredovanje toplih kultura“. Uspešnija proizvodnja je moguća uz dodatnu opremu za hlađenje zaštićenog prostora, ali po mojim saznanjima većina proizvođača u ovom trenutku na to ne pomišlja.

Najmanji trošak za hlađenje je instaliranje mikrorasprskivača koji najfinijom maglicom hlade, a ne izazivaju neželjene posljedice (pojavu bolesti i štetnika i druga oštećenja na biljkama).

Sunčica Dombaj, dipl. ing. agronomije

psss.rs

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno