Ženski cvetovi lubenice su veoma skloni abortivnosti, te se prosečno po vreži zametne 2-3 ploda.
Tehnologija gajenja lubenice i dinje
Rasađivanje
Rasađivanju se pristupa kada temperatura zemljišta dostigne najmanje 15 ºC, ne rizikujući pritom pojavu poznih prolećnih mrazeva.
Obavlja se u prethodno pripremljene otvore u foliji i zemljištu oruđima nalik zvonu, različite složenosti i radnih učinka. Sličan princip zvona-ašova koristi se i za mehanizovano rasađivanje lubenice u postavljenu malč foliju.
Veličina vegetacionog prostora zavisi od velikog broja faktora.
Osim od edafskih i meteoroloških uslova, najveći uticaj ima sistem gajenja, zahtevi određene sorte/hibrida, kao i planirana tržišna veličina plodova lubenice.
Najčešće međuredno rastojanje u našim uslovima gajenja iznosi 1,4-2,8 m, a unutar reda 1-2,5 m, zavisno da li koristimo običan ili kalemljeni rasad i kakvu veličinu lubenice na određenom tehnološkom nivou želimo.
Rastojanje između biljaka unutar reda kreće se 1-2,5 m, tako da za rane lubenice, mase 7-9 kg obezbeđujemo 2-3 m² po biljci, za lubenice srednje veličine, mase 9-11 kg 3 do 4 m² po biljci, a za izuzetno krupne 4-5 m² po biljci.
Oblik vegetacionog prostora treba da je što pravilniji, a poželjno je da se nakon određenog broja redova (saobrazno širini radnog zahvata prskalice) ostavi put, radi nesmetanih prohoda prilikom tretiranja useva, kao i radi lakše manipulacije prilikom berbe lubenice.
Gajenje triploidnih hibrida tzv. besemene lubenice zahteva izuzetnu pažnju, dobru obučenost i kontrolisane uslove, kako u proizvodnji rasada, tako i u proizvodnji lubenice na otvorenom polju.
Klijanje i nicanje ovih lubenica je veoma neregularno na temperaturama nižim od 26 ºC, zbog tvrde semenjače i pritiska na kotiledone, te se obzirom na visoku cenu semena moraju obezbediti vrlo dobri i pouzdani uslovi, odnosno temperature 30-32 ºC.
Hormoni rasta koji su sadržani u semenu lubenice doprinose u značajnoj meri krupnoći ploda. Kod besemenih lubenica njihovo odsustvo uslovljava malu veličinu plodova, te je korišćenje diploidnih hibrida ili sorti kao polinatora obavezna mera.
Na dva reda triploidnih hibrida dođe jedan red polinatora, pri čemu se od ivice parcele kreće upravo sa polinatorom.
Veličinom međurednog rastojanja, ili izborom sorte/hibrida polinatora specifičnog oblika ili boje ploda, može se postići lako razlikovanje besemenih lubenica u berbi od plodova lubenice polinatora.
Polinacija
Diploidni i triploidni hibridi lubenice iz poslednjih ciklusa selekcije često nameću potrebu dopunskog oprašivanja useva.
Muški cvetovi javljaju se na svakom, a ženski na svakom sedmom kolencu, pri čemu je cvet fertilan samo jedan dan, pa je populacija insekata adekvatne bojnosti tokom čitavog perioda cvetanja, veoma značajan faktor uspešne proizvodnje bostana.
No i pored aktivnosti pčela i drugih solitarnih insekata, ženski cvetovi lubenice su veoma skloni abortivnosti, te se prosečno po vreži zametne 2-3 ploda. Da bi svaki plod bio pravilnog oblika, ženski cvet mora najmanje sedam puta da posete pčele ili slični insekti.
Hibridi koji se odlikuju zametanjem velikog broja plodova, često i u standardnim uslovima imaju kruškolike ili deformisane plodove.
Najefikasniji polinatori lubenice su divlje ose i pčele, ali uvećan broj domaćih pčela, može takođe zadovoljiti potrebe efikasne oplodnje.
Obično se petnaestak dana pred početak cvetanja donose 2-3 jaka pčelinja društva na hekta useva lubenice. Da među društvima nema kompeticije, košnice se raspoređuju duž ivica parcele, sa južne strane. Kod triploidnih hibrida lubenice neophodno je postavljanje najmanje 3 do 5 košnica/ha.
Pesticidi se primenjuju kasno predveče, kada aktivnost polinatora maksimalno opadne. Kod tretiranja velikih površina vrši se obično zatvaranje košnica dan pred tretiranje.
Pošto se lisna površina osuši i naglo opadne toksičnost primenjenih insekticida, vrši se njihovo ponovno otvaranje.
Izbegavati neke veoma efikasne preparate, kratke karence za lubenicu, ali vrlo otrovne za pčelu, kao što je npr. Talstar.
Navodnjavanje i ishrana useva lubenice
Voda predstavlja kritičnu komponentu u proizvodnji lubenice, s obzirom na zahteve ovog useva i činjenicu da zreli plodovi sadrže i preko 90 %.
Dakle adekvatno obezbeđivanje vegetacionog ciklusa lubenice optimalnom količinom zemljišne vlage predstavlja suštinski uslov ostvarivanja visokih i stabilnih prinosa i kvaliteta lubenice.
Mada je korenov sistem lubenice dobro razvijen, sa glavnim korenom koji doseže od 150 do 200 cm, a kod kalemljenih biljaka i dublje, efektivna zona ukorenjavanja je mnogo manja i varira u zavisnosti od brojnih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta i preduzetih agrotehničkih mera.
Na lakšim tipovima zemljišta sa malim poljskim vodnim kapacitetom, navodnjavanje predstavlja obaveznu meru.
U uslovima semiaridnog tipa klime i globalnih promena evidentnih poslednjih par decenija, topla i sušna proleća nameću potrebu uvođenja navodnjavanja u tehnologiju gajenja lubenice kao osnovnog preduslova profitabilne robne proizvodnje.
Vodni deficit u bilo kom delu vegetacionog ciklusa dovodi do ozbiljnih poremećaja u porastu i razviću, smanjenju prinosa i opadanju kvaliteta i tržišnosti lubenice. Ukoliko se deficit javi u ranim fazama porasta vreža, onda će smanjena lisna površina uticati na slabiju fotosintetsku aktivnost i značajno smanjenje prinosa.
Najozbiljniji poremećaji nastaju ukoliko do stresa usled nedostatka vode dođe tokom cvetanja i plodonošenja.
Navodnjavanje
U navodnjavanju lubenice primenjuju se različiti načini i sistemi, a izbor se isključivo zasniva na sledećim faktorima: pristupačnosti odgovarajuće opreme, oblika i veličina parcele, količine i kvaliteta pristupačne vode za navodnjavanje, raspoložive količine radne snage, troškova proizvodnje I cena lubenica na tržištu.
Još uvek najveći procenat površina pod lubenicom navodnjava se različitim tipovima rasprskivača.
Mikronavodnjavanje, bilo da se radi o mikrokišenju, ili pak navodnjavanju kap po kap nalazi se u stalnom usponu, ali još uvek ne predstavlja dominantni način navodnjavanja.
Kod sistema za navodnjavanje rasprskivačima neophodno je svakih 3-5 dana obezbediti 25 do 30 mm tj. l/m², pri čemu način aplikacije ne sme izazvati pojavu erozije ili ispiranja.
Neki od pomenutih sistema visoke uniformonosti distribucije (lineari, pivoti, mini rasprskivači) mogu biti adekvatno opremljeni za uspešnu primenu đubriva, što povećava efikasnost, prvenstveno kroz veću pristupačnost unetih hraniva, kao i kroz smanjene gubitke ispiranjem.
Navodnjavanje rasprskivačima ne preporučuje se kod gajenja lubenice na malč foliji, osim kada je širina postavljene folije manja od 60 cm, posebno kod tipova zemljišta lakšeg mehaničkog sastava zbog smanjenog bočnog kapilarnog kretanja vode.
Navodnjavanje kap po kap je sve popularnije u svetu i kod nas, i ne samo u gajenju lubenice. Može se koristiti i kod proizvodnje lubenice na malč foliji, kao i kod klasičnog načina gajenja.
Glavna prednost ovakvog načina navodnjavanja jeste efikasnost primene vode, jer se uštede u odnosu na klasičan sistem sa rasprskivačima kreću i do 40 %, što posebno dolazi do izražaja u uslovima slabije pristupačnosti vode za navodnjavanje.
U navodnjavanju lubenice sa podjednakom efikasnošću se mogu koristiti tvrdi laterali sa integrisanim kapljačima i trake za navodnjavanje, sa različitim tehničkim rešenjima emisije vode.
Izbor zavisi uglavnom od načina i tehnologije gajenja, specifičnosti i zahteva terena, kao i od raspoloživosti obrtnih sredstava. Cevi/trake za navodnjavanje mogu se postavljati na površini zemljišta, ispod malč folije, ili se mogu plitko inkorporirati u zemljište.
Poslednjih godina mnogi naši proizvođači opremili su vlastite mašine za polaganje malč folije dopunskim mehanizmom za istovremeno postavljanje trake za navodnjavanje kap po kap, bilo da se ista postavlja na površini ili ispod površine zemljišta. Traka mora biti pomerena u stranu u odnosu na centar, kako bi se otvaranje rupa i setva/rasađivanje obavilo bez eventualnih oštećenja trake.
Treba naglasiti da proizvođači sa manje iskustva uglavnom počinju sa trakama debljeg zida od 150 ili 200 mic., a potom s godinama prelaze na tanje laterale.
Suzbijanje zemljišnih štetočina je izuzetno značajno, naročito ukoliko se koriste trake tanjeg zida, ili se primenjuje metod subirigacije njihovim ulaganjem u zemljište na dubinu od 5 cm.
Time se obezbeđuje pouzdana prevencija oštećenja od žičnjaka, rovaca, popaca idrugih štetočina i njihovih larvi.
Važno je takođe napomenuti da posebno u slučajevima korišćenja vode za navodnjavanje slabijeg kvaliteta treba birati jeftinije trake za navodnjavanje sa manjom debljinom zida, koje obezbeđuju uniformnu emisiju u trajanju do 4 meseca.
U slučajevima značajnog prisustva gvožđa i bikarbonata u vodi za navodnjavanje, kao i kad se koristi voda iz otvorenih vodozahvata sa prisustvom algi i drugih organskih primesa, preporučljivo je koristiti jednogodišnje trake za navodnjavanje.
U prevenciji oštećenja izuzetne rezultate dobili smo primenom Talstara u količini 0,5-1,0 l/ha, odmah nakon rasađivanja, dok smo kasnije u suzbijanju vaši, tripsa, cikada, sovica i drugih štetnih insekata izuzetne rezultate dobijali primenom Aktare u količini 0,150 do 0,250 kg/ha.
Posebno značajnim se pokazala primena Befungina radi prevencije fuzarioznog uvenuća kod nekih osetljivijih hibrida u ponovljenom gajenju lubenice na istoj površini.
Par dana od rasađivanja obično se prilikom primene startne formulacije vodorastvorljivog đubriva Polyfeed 11:44:11 matičnom rastvoru đubriva dodaje 1 do 1,5 kg/ha Benfungina, kako bi se postiglao pH rastvora oko 5,5 , na kome ova aktivna materija ima najveću efikasnost.
Dobar režim navodnjavanja podrazumeva tačno određivanje zalivnih normi i vremenskih intervala između dva zalivanja.
Količina vode koja se ispari iz zemljišta i koju usev odaje putem transpiracije naziva se Evapotranspiracija ET. Visina evapotranspiracije zavisi od fenofaze, opšteg stanja i gustine useva, temperature i relativne vlažnosti vazduha, jačine svetlosti i dužine insolacije, te brzine i učestalosti duvanja vetra.
Za usev lubenice u punom rodu dnevne vrednosti evaotranspiracije mogu biti i 7,5 – 8 l/m2. Dakle to je efektivna količina vode koju navodnjavanjem moramo obezbediti usevu lubenice.
Kod navodnjavanja sistemom kap po kap zalivanje treba praktikovati mnogo češće, svaki, enentualno svaki drugi dan.
Važno je ne preterivati, naročito u slučaju gajenja lubenice na foliji gde često dolazi do prevlaživanja i velikih problema u proizvodnji usled neodgovarajućeg praćenja zemljišne vlažnosti.
Dragan Marković, dipl. inženjer poljoprivrede
PSS Zrenjanin
