Klijanje semena je veoma važna faza u životnom ciklusu, pre svega jer je to početna etapa razvoja biljaka.
Takođe, uspešnost daljeg rasta biljaka zavisi od uspešnosti klijanja semena.
Mnogi abiotički i biotički faktori utiču na klijanje semena, a takođe i na glavnu komponentu kvaliteta semena – klijavost.
Klima na Zemlji se stalno menja. Klimatske promene dovode do značajnih promena tokom rasta i razvića gajenih biljaka. Biljke su sve više izložene delovanju različitih stresnih faktora kao što su: ekstremne temperature, nedovoljna količina padavina, povećana koncentracija soli u zemljištu, zagađenost vazduha.
Najčešće nisu izložene samo pojedinačnim stresnim uslovima nego njihovim različitim kombinacijama.
Različite biljne vrste zahtevaju različite uslove neophodne za klijanje, koji su često povezani sa ekološkim uslovima prirodnih staništa tih biljnih vrsta. Voda, temperatura, svetlost, kiseonik, zajedno sa osobinama zemljišta jesu faktori koji imaju najviše uticaja na klijanje semena.
Voda
Proces klijanja započinje kada seme počne da usvaja vodu. Voda je u procesu klijanja neophodna iz više razloga:
– Usvajanjem vode dolazi do bubrenja semena
– Potrebna količina vode zavisi od veličine semena i od njegovog hemijskog sastava, tako na primer seme koje poseduje veći sadržaj belančevina usvaja više vode od semena koje sadrži veću količinu skroba
– Usvajanjem vode dolazi do aktiviranja hidrolitičkih enzima, razgrađuju se rezervne materije u semenu koje omogućavaju početni rast i razvoj embriona/klice.
Dovoljna količina vode u ovoj fazi neophodna je kako bi ponik bio dovoljno razvijen da prevaziđe ostale nepovoljne uslove sredine (loš mehanički sastav zemljišta, neadekvatno pripremljeno zemljište i sl.).
Temperatura
Temperatura, odnosno količina toplotne energije, predstavlja jedan od najbitnijih ekoloških faktora za klijanje semena, a kasnije za dalji rast i razvoj biljaka. Za process klijanja određenog semena važna su tri osnovna temperaturna praga:
– temperaturni minimum (ispod kojeg se process klijanja prekida),
– temperaturni optimum (gde ovaj proces teče najpovoljnije) i
– temperaturni maksimum (iznad kojeg se ovaj proces prekida).
Temperatura direktno utiče i na broj dana potrebnih za klijanje.
Svetlost nije ograničavajući faktor neophodan za klijanje, ali kod nekih biljnih vrsta utiče povoljno na klijanje.
Zaslanjenost zemljišta je jedan od najznačajnijih faktora koji ograničava uspešnu proizvodnju gajenih biljaka i samim tim u velikoj meri utiče na ekonomske gubitke.
Klijavost semena, kao najvažnija komponenta kvaliteta semena, zavisi pre svega od genetskog potencijala sorte i hibrida. Međutim, genetski potencijal ne može biti ispoljen u potpunosti ukoliko meteorološki uslovi za proizvodnju (temperatura vazduha, raspored i količina padavina) nisu pogodni, posebno kada se ima u vidu da u našim agroekološkim uslovima variraju iz godine u godinu.
Uticaj klimatskih promena na ponašanje gajenih biljaka u početnim fazama rasta kao i na kvalitet semena od velike su važnosti za određivanje najpogodnijih perioda za setvu koja se mora prilagoditi novonastalim uslovima.
Pripremila Ivana Vasilijić,
PSS Zrenjanin
