Cvekla je biljka koja popravlja zdravlje i snaga je za telo. Bogata je mineralima, ugljenim hidratima, mastima, belančevinama, vitaminom B12.
Koristimo je narendanu u salatama, kiselimo je ili cedimo za pripremu sokova.
Ukoliko imate prostora u svom vrtu opredelite deo površina za uzgoj cvekle, kao glavnog ili naknadnog useva.
U nastavku pročitajte tekst Vladice Stefanović, dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Proizvodnja cvekle
Cvekla je veoma stara povrtarska kultura, ali se oduvek smatra i značajnom lekovitom biljkom.
Zbog relativno kratke vegetacije može se proizvoditi kao glavni ili kao naknadni drugi usev.
Kod nas je mnogo masovnija proizvodnja cvekle kao drugog useva.
Za proizvodnju cvekle zemljište treba da je dobro obrađeno na dubinu oko 20-30 cm i dobro pripremljeno sa obezbedenom mrvičastom strukturom.
Cveklu ne treba đubriti stajnjakom nego samo mineralnim đubrivima. Đubri se sa oko 500 kg kompleksnog đubriva formulacije 15:15:15.
Za letnju potrošnju cvekla se seje počev od polovine marta pa do kraja maja.
Za jesenju i zimsku potrošnju i za prerađivačku industriju cvekla se seje u junu ili početkom jula.
Za ranu proizvodnju cvekla se može proizvoditi preko rasada, pri čemu se rasad proizvodi u toplim lejama ili u drugim vrstama zaštićenog prostora.
Za letnju potrošnju cveklu treba sejati u više setvenih rokova da bi se obezbedilo sukcesivno pristizanje i snabdevanje tržišta mladom i kvalitetnom cveklom.
Cvekla se na malim površinama u baštenskoj proizvodnji seje u redove na razmak 30-40 cm, a na većim površinama seje se mašinski sa razmakom izmedu redova 50-60 cm.
Setva se često obavlja u četvoro ili petoredne trake gde je razmak izmedu traka 60 cm, a izmedu redova u traci 30-40 cm.
Setva se obavlja na dubinu 2-3 cm.
Za 1 ha potrebno je 5-6 kg fino dorađenog semena.
U svetu, a naročito u SAD pa i kod nas, postoje pokušaji da se cvekla seje veoma gusto kako bi se dobili veoma sitni korenovi prečnika 2-5 cm u cilju dobijanja mini cvekle i kao takvi celi korenovi se mariniraju.
Nakon nicanja u redovnoj proizvodnji, cveklu treba proredivati na razmak 6-10 cm biljka od biljke. Proredivanje je nužno izvesti jer se za setvu obično koriste klubad iz kojih niče više biljaka.
Posle proredivanja vrši se meduredna kultivacija, navodnjavanje, zaštita od štetočina i bolesti.
Suzbijanje korova u cvekli vrši upotrebom herbicida koji se koriste i u šećernoj repi.
Cveklu napadaju iste bolesti i štetočine kao i šećernu repu, pa je i zaštita od bolesti i štetočina slična.
Kao naknadni ili drugi usev cvekle se gaji posle ubiranja graška, salate, ranog kupusa, ječma pa i pšenice. Pri ovoj proizvodnji uglavnom se postiže bolji kvalitet cvekle nego pri proletnoj proizvodnji.
Proizvodnja cvekle kao drugog useva može se obezbediti samo u uslovima navodnjavanja.
Berba cvekle
Berba cvekle pri letnjoj proizvodnji počinje kad dostiže prečnik 4-5 cm.
Berba u ovoj proizvodnji obavlja se sukcesivno pri čemu se prvo beru najrazvijenije biljk,e a slabije se ostavljaju da narastu i tako redom.
Mlade cvekle se čupaju i čiste od oštećenog lišća i zemlje i vezuju u veze po 4-6 komada i iznose na tržište.
Kasni usevi se ubiraju pre nastupanja jačih mrazeva jer koren izmrzava na temperaturi od -20 ºC do -30 ºC.
Nakon vadenja ostranjuju se listovi i korenovi se čuvaju u posebnim skladištima, podrumima ili trapovima.
Prinos cvekle koji se postiže je oko 20-30 t/ha.
Slično cvekli proizvodi se i rotkva.
Foto: pixabay.com
