Koji faktori utiču na pojavu rojevog nagona? Pčele se roje, jer su besposlene, nisu gradile saće, a matica je smanjila polaganje jaja!
Ako osnovno pčelarsko znanje spojimo sa vremenskim prilikama ovog proleća naći ćemo objašnjenje za masovno rojenje pčela. Jake pčelinje zajednice koje smo pripremili za bagremovu pašu su ušle u rojevi nagon, jer mlade pčele nisu mogle da zadovolje svoje potrebe.
Pčelari su posebni ljudi. Oni su elita među poljoprivrednicima. Najškolovaniji su deo ove populacije i uvek imaju objašnjenje za sve pojave u pčelarstvu. Zato mi je čudno da takvi ljudi veruju u razne zablude i neargumentovane tvrdnje.
Možda je to zato što mistični svet pčela još uvek nije u potpunosti istražen. Ili je možda to zato, što se više oslanjamo na iskustvo nego na nauku. A možda je i zato, što smo mi jednostavno takvi ljudi. Ljudi, koji su potrebni ovom svetu samo zbog ravnoteže. Ko će ga znati?
Pčelari veruju da se pojave u pčelarstvu periodično smenjuju, da postoji nekakav obrazac. Smatraju npr. da postoji pravilan redosled pčelarskih godina. Taj redosled svi znaju. To je, veruje se, nekakvo nepisano pravilo.
Ono kaže da nakon jedne loše pčelarske godine, dolaze dve osrednje i jedna tzv. „zlatna godina“ koja nadoknadi sve gubitke. Da li je baš tako?
I sam sam verovao u ovu zabludu, ali dosta dugo postavljam pitanja, tražim i nalazim odgovore. Već se dovoljno dugo bavim pčelarstvom, da mogu reći da takav obrazac nisam uočio. On jednostavno, ne postoji. Čak bih mogao reći da pravila nema i da je svaka godina priča za sebe.
Poremećaj klime, globalno zatopljenje i sl. samo su opravdanja za prihvatanje nametnutog, a netačnog obrasca razmišljanja.
Među pčelarima postoji i verovanje da nakon velikih gubitaka pčelinjih zajednica dolazi tzv. „rojeva godina“ koja nadoknadi sve te gubitke. Hmm..? Postoje zaista godine u kojima se pčele nekontrolisano roje, ali ne verujem da je ta pojava deo nekog pčelinjeg plana.
Slaba društva se ne roje
Teško mi je poverovati da pčele osećaju manjak populacije i da se zato masovno roje. Šta bi to onda moglo biti?
Ako zanemarimo svu mistiku i hladno analiziramo činjenice doći ćemo do nekih zaključaka. Prvo, obrazac da se pčele masovno roje nakon velikih uginuća pčelinjih zajednica ne stoji. Dokaz je ova godina u kojoj se pčele masovno roje, a prethodna godina nije bila godina masovnih uginuća pčelinjih zajednica. Isto tako, nakon velikih gubitaka krajem zime 2012. god. pčele se nisu masovno rojile. To je jasno.
Drugo, znamo li zaista šta utiče na pojavu masovnog rojenja pčela? Pođimo od pčelarskih osnova, odnosno od uslova u kojima pčelinja zajednica dolazi u rojevi nagon.
Prvi uslov je da imamo jaku pčelinju zajednicu. Slabići se ne roje, to je jasno. U jakoj pčelinjoj zajednici postoji masa mladih pčela koje moraju da zadovolje svoje nagone za lučenjem matične mliječi, lučenjem voska, preradom nektara u med i preradom polena u pergu.
Ako te pčele nemaju prostora da grade saće, nemaju larve koje će hraniti sa mleči, nemaju nektara i polena da ga prerađuju, šta drugo da rade nego da uđu u rojevi nagon, izroje se i tako obezbede uslove da zadovolje svoje potrebe.
Na pojavu rojevog nagona uz pomenuto, utiče i ograničen prostor u kome matica može polagati jaja, loša ventilacija u košnici i genetska sklonost ka rojenju.
Ovo je osnovno pčelarsko znanje. Ako ga spojimo sa vremenskim prilikama ovog proleća naći ćemo objašnjenje za masovno rojenje pčela. Jake pčelinje zajednice koje smo pripremili za bagremovu pašu su ušle u rojevi nagon, jer mlade pčele nisu mogle da zadovolje svoje potrebe.
Zašto se pojavi nekoliko matica u rojevima?
Zbog kiše i hladnih dana, unosa nektara i polena nije bilo ili ga je bilo vrlo malo. Znači, mlade pčele su bile besposlene. Ispunjen je prvi uslov za nastanak rojevog nagona. Bez unosa nektara i polena pčele ne mogu da grade saće. Znači, ispunjen je i drugi uslov za nastanak rojevog nagona. Kad nema unosa nektara matica smanuje polaganje jaja. To znači, da neće biti dovoljno larvi koje pčele mogu hraniti matičnom mleči. Ispunjen je i treći uslov za nastanak rojevog nagona. Proširivanje prostora u košnici i otvaranje ventilacije, takođe, nije imalo željeni efekat. Time su ispunjeni i ostali uslovi za nastanak rojevog nagona.
Činjenica je da neke zajednice i pored svega navedenog nisu ušle u rojevi nagon. Neke su i povukle matičnjake, ali su ih pojavom pčelinje paše same porušile. To je do genetike.
Rojevi koji su izašli nisu se ponašali onako kako smo navikli. Umesto od 11 do 13 sati kada rojevi obični izlaze, do rojenja je dolazilo i oko 16 sati. U prvom roju smo navikli da imamo samo jednu maticu, a u ovogodišnjim prvencima smo mogli uočiti više matica. To je zato što rojevi nisu mogli izaći kad su bili spremni, nego su morali čekati lepo vreme.
Mlade matice su se izvele, ali su ostale u matičnjacima. Progrizle su samo poklopac da ih pčele mogu hraniti i tako bile zaštićene od stare matice. Kretanjem roja i one su izašle sa njim. To za posledicu ima pojavu da iz košnica izađe samo jedan roj, a ne dva ili tri kako smo navikli.
Naravno, i u ovim uslovima bilo je moguće sprečiti rojenje, odnosno očuvati snagu pčelinjih zajednica. Iskusni pčelari to znaju. To je jedna druga priča. Dakle, u rojevoj godini nema ništa mistično i nepoznato. Nije u pitanju nikakva neprirodna pojava.
I da… mislim da je rojenje pčela korisno za pčele, ali nije korisno za pčelara. Rešenje je u ravnoteži. Čini mi se ipak, da smo mi pčelari tu samo zbog prirodne ravnoteže.
Autor: Rajko Radivojac
(BH pčelar 48)
Izvor: www.bhpcelar.com
Foto: pixabay.com
PREPORUČUJEMO OD ISTOG AUTORA I TEKST Ne može samo pčela brinuti o higijeni i zdravlju u košnici
