Visoke temperature, i oko 40 stepeni, utiču na život pčela. Ovo je vreme kada moramo pomoći svim živim bićima kako bi lakše prebrodili posledice toplotnog talasa.
U uslovima ekstremno visokih temperatura pčelinja društva ulažu ogroman napor da održe optimalnu temperaturu legla, troše više vode i energije, a manje na sakupljanje nektara i polena. Zato je važno, podseća Savez pčelarskih organizacija (SPOS), da pčelari blagovremeno preduzmu nekoliko jednostavnih, ali veoma efikasnih mera.
Zaštitimo pčele od toplotnog talasa
SPOS poručuje da pčelari mogu sledećim merama pomoći pčelama da prebrode ekstremne uslove.
Obezbediti senku u najtoplijem delu dana
Najbolje je da košnice budu osenčene od 12 do 18 časova. Ako nema prirodne senke, mogu se koristiti:
– mreža za zasenu (40–60%),
– trska,
– daske postavljene iznad košnica,
– privremena nadstrešnica.
Važno je da senka ne zatvara strujanje vazduha oko košnica.
Obezbediti stalan i blizak izvor vode
Pčele mogu potrošiti više puta više vode nego u umerenim uslovima. Pojilica treba da bude:
– udaljena najviše 10–20 m od košnica,
– u polusenci,
– trudite se da bude higijenska.
Vodu treba dopunjavati svakodnevno.
Ne otvarati košnice u najtoplijem delu dana
Preglede, dodavanje nastavaka i druge radove obavljati:
– rano ujutru, do 9 h,
– ili uveče posle 19 h.
Otvaranje košnice na 38–40 °C može naglo podići temperaturu legla i dodatno opteretiti društvo remećenjem mikroklime u košnici.
Obezbediti prostor i izbegavati prenatrpanost
Jaka društva u tesnim košnicama teže odvode toplotu. Ako su nastavci prepuni pčela i meda, treba blagovremeno obezbediti dovoljno prostora za kretanje vazduha i pčela.
Ne koristiti preparate osetljive na visoke temperature
Tokom ekstremnih vrućina treba biti veoma oprezan sa preparatima čije isparavanje raste sa temperaturom (naročito mravlja kiselina i neki timolski preparati). Primenu treba odložiti dok temperature ne padnu u okvire preporučene u uputstvu proizvođača. Neki od tih lekova dobro podnose visoke temperature (Apigard), ali ih je najbolje staviti u košnice rano ujutru, jer je bitno tako suzbiti udarni efekat.
Šta ne treba raditi
– Ne pokrivati košnice najlonom,
– Ne polivati direktno krovove hladnom vodom više puta dnevno,
– Ne seliti pčele u najtoplijim danima.
Znaci da pčelinje društvo trpi toplotni stres
– velike brade pčela ispred košnice i noću (što može biti normalno i pri običnim letnjim temperaturama ako paša nije u toku),
– jako lepezanje na letu,
– ubrzan odlazak pčela na vodu,
– smanjen let na pašu,
– omekšano ili srozavanje saća.
Najvažnije!
U većini slučajeva senka + voda daje najveći efekat. Cilj nije da „ohladimo košnicu kao frižider“, već da pčelama olakšamo njihov prirodni sistem hlađenja i smanjimo potrošnju energije tokom toplotnog talasa, zaključuje se u apelu SPOS-a.
Foto: pixabay
