Dubina čvora bokorenja pšenice i drugih strnih žita

mlada psenica krupno

Dubina na kojoj se nalazi čvor bokorenja pšenice i drugih strnih žita ima veliki praktičan značaj.

Od dubine čvora bokorenja zavise jačina bokorenja, prezimljavanje useva i usvajanje vode i hraniva.

Optimalna dubina čvora bokorenja iznosi 2-3 cm. U literaturi se može pronaći i podatak da je optimalna dubina 1-2 cm.

Ako je čvor bokorenja postavljen preduboko, bokorenje će biti slabije što može imati za posledicu manji broj klasova po kvadratnom metru.

Ako se čvor bokorenja nalazi na površini zemljišta ili jako plitko, postoji opasnost da dođe do izmrzavanja i propadanja biljaka tokom hladnih zima sa golomrazicama.

Poslednjih godina se izmrzavanje retko dešava u našim ravničarskim predelima, jer su zime blage.

Druga negativna posledica plitkog čvora bokorenja je prodiranje sekundarnih korenova pšenice na manju dubinu zbog čega je slabije usvajanje vode i hraniva. To je naročito opasno u sušnim godinama, koje su kod nas dosta česte.

Proizvođači nisu u dovoljnoj meri svesni činjenice koliko je štetna plitka setva u godinama sa sušnim prolećem, čak i u slučaju kada su nicanje i bokorenje bili dobri zbog povoljne jeseni.

Iz tog razloga, i malo povećanje dubine od 1-2 cm može značajno uticati na bolju razvijenost korenovog sistema.

Faktori koji utiču na dubinu čvora bokorenja

Na dubinu čvora bokorenja utiče nekoliko faktora.

Najvažniji faktori su stepen osvetljenosti, temperatura, mehanički sastav zemljišta, kvalitet predsetvene pripreme zemljišta, dubina setve, gustina setve.

Ovi faktori deluju kompleksno i istovremeno. Pošto ne deluju svi u istom pravcu, često je nemoguće tačno utvrditi kako je koji faktor delovao.

U proizvodnji se uočava velika varijabilnost bokorenja u okviru iste parcele. To se odnosi kako na jačinu bokorenja, tako i na dubinu čvora bokorenja. Na veoma malom rastojanju se mogu uočiti velike razlike. One su posledica neujednačenog zemljišta i neujednačene agrotehnike.

Dešava se da biljke u istom redu, koje se nalaze u neposrednoj blizini, imaju čvor bokorenja na različitoj dubini, iako je setva obavljena na istu dubinu i zemljište deluje veoma ujednačeno. Ova pojava pokazuje da je zemljište i na najmanjoj površini neujednačeno i da su biljke najbolji pokazatelji uslova uspevanja, precizniji od bilo kog instrumenta.

Problem je što mi ne možemo uvek da protumačimo ono što nam biljke pokazuju.

Sve rečeno pokazuje da nije ispravno reći kako su uslovi na nekoj parceli isti, bez obzira na to koliko su ujednačeni, već je ispravnije reći da su uslovi slični.

Stepen osvetljenosti

Stepen osvetljenosti je povezan sa oblačnošću. Kod vedrog vremena je osvetljenost veća, nego kod oblačnog.

Kada je stepen osvetljenosti veći, dubina čvora bokorenja je veća nego kod slabije osvetljenosti. Stepen osvetljenosti je povezan i sa gustinom setve.

Temperatura

Deluje tako da je na nižoj temperaturi čvor bokorenja postavljen dublje nego na višoj temperaturi. Na temperaturu ne deluju samo vremenski uslovi, već i svojstva zemljišta i primenjena agrotehnika.

Mehanički sastav zemljišta

Na peskovitim zemljištima čvor bokorenja je plići, nego na glinovitim zemljištima. To je povezano sa različitim zagrevanjem zemljišta.

Peskovita zemljišta su topla, a glinovita su hladna zemljišta.

Kvalitet predsetvene pripreme zemljišta

Ako je predsetvena priprema obavljena nekvalitetno, tako da je zemljište grudvasto i neravno, čvor bokorenja je postavljen pliće nego kod ravne i usitnjene površine zemljišta. Razlog je veća zasenčenost biljaka kod neravnog zemljišta.

Dubina setve ima najveći uticaj na dubinu čvora bokorenja

Na osnovu mnogih zapažanja na terenu, može se reći da dubina setve jako utiče na dubinu čvora bokorenja. Ovaj faktor možda ima najveći uticaj od svih faktora. Ako i nije najveći, sigurno je najuočljiviji.

Uticaj dubine setve se najbolje može videti kod jako duboke i jako plitke setve.

Ako je seme na površini zemljišta ili se nalazi na maloj dubini, čvor bokorenja je postavljen neposredno iznad semena, dakle veoma plitko.

Cvor bokorenja je neposredno iznad semena psenice 1
Čvor bokorenja je neposredno iznad semena pšenice

Što je setva dublja, čvor bokorenja je postavljen na veću dubinu.

Kod preduboke setve se često dešava da se čvor bokorenja uopšte ne formira što ima za posledicu izostanak bokorenja. To se dešava kod setve na 6- 10 cm dubine.

Cvor bokorenja nije formiran zbog preduboke setve
Čvor bokorenja nije formiran zbog preduboke setve

Optimalna dubina setve je 3-5 cm, ali se dešava da proizvođači preteraju sa dubinom setve zbog slabe kontrole setve ili zbog želje da seme polože u vlažni sloj zemljišta.

Cvor bokorenja je postavljen plice od semena psenice
Čvor bokorenja je postavljen pliće od semena pšenice

Bilo da je preduboka setva obavljena namerno ili nenamerno, posledice su slabije bokorenje i zaostajanje biljaka u rastu. Kada se setva obavi na optimalnu dubinu, čvor bokorenja se najčešće nalazi uz seme, dakle na dubini setve.

Ali, nije retkost ni pojava podizanja čvora bokorenja prema površini zemljišta. Ovo podizanje nikada nije tako veliko kao kod duboke setve.

Postoji li neslaganje?

Kada se ova zapažanja iz proizvodnje i ogleda uporede sa nekim podacima iz starije literature, vidi se da postoji neslaganje.

Naime, po nekim autorima koji su se bavili ovom problematikom, dubina čvora bokorenja ostaje na približno istoj dubini kod različite dubine setve. Drugim rečima, sa povećavanjem dubine setve se neznatno povećava dubina čvora bokorenja. Zbog toga ne postoji srazmera između dubine setve i dubine čvora bokorenja.

Pošto ne treba sumnjati u verodostojnost ovih podataka, postavlja se pitanje šta je uzrok tako velikog neslaganja?

Uzrok su različite karakteristike sorti koje su nekada gajene i današnjih visokorodnih sorti pšenice. Očigledno je da su stare sorte mnogo bolje podnosile duboku setvu od današnjih intenzivnih sorata.

U prilog ove konstatacije su različite preporuke za dubinu setve nekada i danas. Ranije je preporučivana dosta dublja setva nego u današnje vreme, pa je pšenica mogla da se bokori, istina slabije, čak i u slučaju setve na 10-12 cm. Današnje sorte su mnogo osetljivije na preduboku setvu, pa treba paziti da se ne pretera sa dubinom.

Gustina setve

Uticaj ovog faktora treba povezati sa stepenom osvetljenosti. U ređem sklopu je intenzitet svetlosti veći, pa je i dubina čvora bokorenja veća. Kod gušćeg sklopa je obratno, pa je čvor bokorenja postavljen pliće.

Sortiment

Uticaj ovog faktora na jačinu bokorenja i dubinu formiranja čvora bokorenja je značajan.

Sorte tvrde pšenice obrazuju čvor bokorenja na većoj dubini od od sorata meke pšenice. Takođe se i sorte meke pšenice međusobno razlikuju po dubini postavljanja čvora bokorenja u sličnim uslovima. Razlika između sorata se najbolje može uočiti kod duboke setve.

Autor: Savetodavac Ilija Bjelić,

PSS Zrenjanin

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede