Predatorske stenice su korisni insekti u plasteničkoj proizvodnji

paradajz bioproizvodnja u plastenicima

Predatorske stenice se ubrajaju u najvažnije prirodne neprijatelje poljoprivrednih štetočina.

U toku je ogled u plasteničkoj proizvodnji paradajza na području delovanja RC Kikinda. Eksperimentalna primena N. tenuis na lokalitetu Kikinda za sada daje odlične rezultate, a RC Kikinda će po završetku ogleda prezentovati dobijene rezultate i ukazati na ustanovljene prednosti i potencijalne nedostatke primene ove predatorske stenice.

O kojim insektima je reč i kako da ih koristimo u cilju biološke zaštite bilja saznajemo od dr Aleksandra Ivezića, čiji tekst prenosimo u celini. 

Korisni insekti u plasteničkoj proizvodnji (Nesidiocoris tenuis)

Faza razvoja ploda je sa ekonomskog aspekta najvažnija razvojna faza paradajza, pa je posebna pažnja usmerena ka zaštiti useva od potencijalnih štetočina kako bi se obezbedila proizvodnja zdravih i tržišno primamljivih plodova.

Intenzivnu proizvodnju paradajza prate različite vrste štetnih organizama, pri čemu najviše pažnje privlače štetni insekti, upravo zbog njihovog evidentnog uticaja na visinu i kvalitet prinosa.

Najzastupljeniji način suzbijanja štetnih insekata u konvencionalnoj poljoprivredi bazira se na primeni insekticida.

Primena hemijskih materija je vrlo često prekomerna i nekontrolisana, te dovodi do značajnog zagađivanja ekosistema, odnosno proizvodnje finalnih proizvoda upitnog kvaliteta.

Nasuprot tome biološke mere zaštite bilja se zasnivaju na suzbijanju korova, bolesti i štetnih insekata pomoću njihovih prirodnih neprijatelja, tj. gljiva, bakterija, virusa, nematoda, predatorskih i parazitnih insekata.

Predatorske stenice

Korisni insekti imaju široku primenu i predstavljaju nezaobilazan segment zaštite bilja u savremenoj poljoprivredi, bez obzira da li se primenjuju za suzbijanje poljoprivrednih štetočina ili u svojstvu oprašivača.

Prema literaturnim podacima predatorske stenice se ubrajaju u najvažnije prirodne neprijatelje poljoprivrednih štetočina, pri čemu se kao najvažniji predstavnici predatorskih stenica ističu familije:

  • Anthocoridae,
  • Geocoridae,
  • Miridae,
  • Nabidae,
  • Pentatomidae i
  • Reduviidae (Hemiptera).

Predatorske vrste unutar ovih familija hrane se jajima i larvama štetnih insekata, oslabljenim odraslim jedinkama, ali i nekim korisnim insektima i uglavnom su polifagne.

Entomofitofagne stenice iz roda Dicyphina (Hemiptera: Miridae: Bryocorinae) predstavljaju najrasprostranjenije i najefikasnije predatore štetočina paradajza. U usevima paradajza, vrsta Nesidiocoris tenuis (Hemiptera: Miridae) je najzastupljeniji predstavnik roda Dicyphina i smatra se najvažnijim prirodnim neprijateljem štetočina paradajza.

Iako potiče iz tropskih krajeva, N. tenuis je redovna pojava i u zemljama mediteranske regije.

Nesidiocoris tenuis na listu paradajza
Nesidiocoris tenuis na listu paradajza, foto: Aleksandar Ivezić

Ova predatorska stenica, karakteristična za povrtarsku proizvodnju, se hrani gotovo svim sitnijim artropodama zastupljenim u proizvodnji paradajza, ali i artropodama karakterističnim za brojne druge povrtarske kulture.

U integralnoj i organskoj poljoprivredi, vrsta N. tenuis se pokazala posebno uspešno u suzbijanju moljca paradajza Tuta absoluta, bele leptiraste vaši Trialeurodes vaporariorum i leptiraste vaši duvana Bemisia tabaci, dok se u manjem obimu koristi za suzbijanje tripsa, lisnih minera, vaši, grinja i jaja drugih štetnih Lepidoptera.

Ipak, pored svih navedenih štetočina sa kojima se hrani, N. tenuis se komercijalno najčešće primenjuje za suzbijanje moljca paradajza, kao najvažnije štetočine paradajza u zatvorenom prostoru.

Odrasle jedinke N. tenuis su sitnih dimenzija, približno 6-8 mm u dužinu, svetlo zelene boje sa izraženim tamnim očima. Uočljivi su crni prstenovima na antenama i crne tačke na membranoznim zadnjim krilima. Adulti su dobri letači i veoma su aktivni u toplim uslovima. Larve prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva, dugačke su od 1 do 4 mm i ne lete.

Pre uvođenja N. tenuis u program zaštite paradajza, Tuta absoluta se prvenstveno suzbijala neselektivnim insekticidima, podjenako toksičnim kako za štetne, tako i za korisne insekte. Razvoj integralne i organske biljne proizvodnje, i upotreba insekticida koji nisu visoko toksični za predatorske stenice, stimulisao je implementaciju ovih korisnih insekata u program zaštite paradajza i drugih povrtarskih kultura.

Brojna istraživanja ukazuju na praktičnu primenu N. tenuis u suzbijanju moljca paradajza, pre svega jer se ova predatorska stenica hrani sa svim razvojnim stadijumima T. absoluta, ali i zbog činjenice da je u usevima paradajza sa visokom populacije N tenuis šteta od moljca paradajza veoma niska.

Komercijalnoj upotrebi N. tenuis prethodilo je laboratorijsko i terensko testiranje različitih strategija za uspešnu primenu ove predatorske stenice i efikasno suzbijanje štetnih organizama.

Brojni autori ističu da najefikasnija strategija za primenu N. tenuis u kontroli moljca paradajza podrazumeva povećanje populacije stenice neposredno pre kolonizacije useva od strane same štetočine. Ovakva strategija zahteva tačno definisanje optimalnog momenata za aplikaciju stenica u usev paradajza.

Nasuprot dobrim rezultatima, evidentan je i potencijalni rizik

N. tenuis može oštetiti i gajeni usev ukoliko podizanje populacije stenice nije u korelaciji sa povećanjem populacije ciljanih štetočina.

Brojna istraživanja su potvrdila da N. tenuis intenzivira fitofagni režim ishrane i oštećuje biljke paradajza pri niskim populacijama štetnih insekata sa kojima se hrani.

Karakteristični simptomi na biljkama su nekrotični prstenovi na stabljikama i lisnim petiolama i oštećeni cvetovi.

Ipak, i pored potencijalnog štetnog efekta na gajeni usev većina literaturnih izvora ističe da ova Diciphina čak ni pri visokoj brojnosti ne uzrokuje ekonomski značajne štete na stabljikama i cvetovima paradajza.

Upotreba N. tenuis je globalnog karaktera i ova vrsta se širom sveta komercijalno primenjuje kao biološki agens za suzbijanje ekonomski najznačajnijih štetočina paradajza u zatvorenom prostoru širom Evrope, Afrike i Južne i Severne Amerike.

U slučaju prenamnoženosti, brojnost N. tenuis se lako kontroliše insekticidima, dok se kao posebno efikasni izdvajaju insekticidi na bazi aktivne materije indoksakarb i acetamiprid, koji sa druge strane pokazuju slabu efikasnost u kontroli T. absoluta, ali vrlo efikasno deluju na N. tenuis.

Za postizanje zadovoljavajućih rezultata u biokontroli, aplikaciji bioloških agenasa prethodi temeljan i redovan monitoring useva, tačna identifikacija štetnih insekata, poznavanje biologije štetnog i upotrebljenog korisnog insekta, kao i lociranje adekvatnog momenta primene.

U cilju definisanja adekvatne strategije za primenu N. tenuis u našim agro-ekološkim uslovima, ali i radi testiranja efikasnosti ovog biološkog agensa, RC Kikinda je na području svog delovanja postavila ogled u plasteničkoj proizvodnji paradajza.

U toku je sistematičan monitoring tretiranog useva paradajza, ciljanih štetočina i primenjene predatorske stenice.

Eksperimentalna primena N. tenuis na lokalitetu Kikinda za sada daje odlične rezultate, a RC Kikinda će po završetku ogleda prezentovati dobijene rezultate i ukazati na ustanovljene prednosti i potencijalne nedostatke primene ove predatorske stenice.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?