Ishrana povrća – Opšta pravila primene organskih i neorganskih đubriva

ishrana povrca

Ishrana povrća treba da osigura dovoljnu količinu lako pristupačnih hraniva. Pravilan odabir vrste i količine đubriva može biti presudan

Poljoprivredna proizvodnja povrća spada u najzahtevnije oblike prizvodnje. Složenost je uslovljena kratkim periodom vegetacije u kom se biljka razvija i formira, cveta i plododonosi. Za vreme vegetacije, biljku je potrebno pravilno negovati, navodnjavati i hraniti odgovarajućim količinama hraniva. Svaku fazu rasta povrtarskih useva prati svojevrstan zahtev za odgovarajućim hranivima, pa pravilan odabir vrste i količine đubriva može biti presudan za pravilan razvoj i prinos.

Svaka povrtarska biljka tokom svog porasta i razvića u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, Zn, B, Cu, Cl, Mn, Si, Mo, Na, Co) elementima. Te količine ne mogu se kod povrtarskih useva obezbediti prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, već se moraju dodavati i u toku vegetacije fertigacijom (preko sistema za navodnjavanje) i folijarnom (preko lista) ishranom, ističe savetodavac dipl. inž. poljoprivrede Zlatko Vampovac.
PSSS Padinska Skela

Povrće u kratkom vegetacionom periodu razvija dosta nadzemne zelene mase, a pojedini usevi kao korenasto povrće i podzemne mase. Zato đubrenjem zemljišta i organskim i mineralnim đubrivima, treba osigurati u zemljištu dovoljnu količinu lako pristupačnih hraniva.

Ishrana povrća primenom organskih đubriva

Primenom organskog đubriva, najčešće dobro fermentiranog stajskog đubriva, zemljište postaje rastresitije, bolje propusno za vodu, brže se zagreva u proleće jer bolje upija i provodi toplotu što vrlo povoljno utiče na brži početni razvoj mlade biljke. Zemljište koje je bogato organskom materijom ima bolju mikrobiološku aktivnost. Najbolje ga je uneti u zemljište u jesen zaoravanjem, ali ako se to ne uradi tada, može i u proleće s tim da se koristi u količini od 25-40 t/ha odnosno (2,5-4,0 kg/m2). Ali treba znati da primenom samo stajskog đubriva ne osiguravamo povrću dovoljnu količinu hraniva, pa se uz đubrenje stajskim đubrivom obavezno primenjuju i mineralna NPK đubriva.paradajz sadnja rasada

Povrće sa plodovima (paradajz, paprika, krastavci, patlidžan) vrlo dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima, stoga je njihova primena neizostavna agrotehnička mera u proizvodnji. Ishrana povrća uz stajnjak na zemljištima koja su slabo snabdevena fosforom i kalijumom podrazumeva i primenu 0,08–0,1 kg/m2 NPK (6-12-24), s tim da se 2/3 đubriva unese dubokom obradom u jesen ili rano u proleće, a preostala 1/3 se unosi u zemljište prilikom pripreme za sadnju. Pred sadnju dodaje se i azot kao UREA koja sadrži amidni oblik koji se duže zadržava i duže deluje u zemljištu. On se primenjuje u količini od 0,015-0,02 kg/m2.

Tokom vegetacije obavljaju se dve prihrane KAN-om u količini od 0,01-0,015 kg/ m2. Prva prihrana obavlja se posle rasađivanja kada se biljke dobro ukorene, a druga prihrana nakon zametanja prvih plodova.

grasak na njivi

Mahunasto povrće, kao pasulj i grašak, su usevi osetljivi na stajsko i ostala organska đubriva. Stajnjak upotrebiti samo na zemljištima koja su siromašna humusom. Na plodnim zemljištima stajnjak može znatno povećati sadržaj azota, što će imati za posledicu prebujan rast biljaka i slabo zametanje mahuna. Pasulj i grašak su leguminoze za koje je karakteristično da na korenu imaju simbiotske bakterije posredstvom kojih se delimično snabdevaju azotom iz vazduha.

Ishrana povrća mineralnim đubrivima

Vrlo je važno da u prvim fazama razvoja imaju na raspolaganju dovoljno azota dok ga ne počnu koristiti iz kvržica, ističe savetodavac PSSS Padinska Skela Vampovac. Radi toga se đubri mineralnim đubrivima samo pri pripremi zemljišta za setvu kad se primenjuje oko 0,07 kg/m2 NPK (6-12-24) ili 0,05 kg/m2 NPK (7-20-30). Nakon rasturanja đubriva po proizvodnoj površini, zemljište se preore ili prekopa. U pripremi zemljišta za setvu dodaje se i 0,01 kg/m2 UREE. Treba izbegavati preterano usitnjavanje (freziranje) jer do nicanja može nastati pokorica, što otežava nicanje, a zbog toga i neujednačenost useva. Prihrana se ne obavlja jer se povećava bujnost, a smanjuje cvetanje i plod.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede