Prinos pasulja zavisi i od sklopa biljaka. Setvu početi kada setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 ºC.
Pasulj je povrće koje se u celom svetu za ishranu troši u velikim količinama. U Srbiji prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika je preko 10 kilograma.
Pasulj (Phaseouls vulgaris) je leguminoza, što znači da na korenu biljke u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Fiksiranog azota može u zemljištu ostati godišnje i više od 150 kg/ha.
Setva pasulja
Kada se srednje dnevne temperature vazduha ustale iznad 15 ºC, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 ºC vreme je da sejemo pasulj. U našoj zemlji setvu treba obaviti od treće dekade aprila pa do oko 10. maja.
Treba znati i to da prinos pasulja zavisi i od toga koliko zrna sejemo po jedinici površine, odnosno sklopa biljaka. O količini potrebnog semena i određivanju sklopa i negovanju useva piše Srđan Vidanović dipl. inženjer poljoprivrede PSSS – Pirot
Prinos pasulja zavisi od pravilnog sklopa
Često se greši pri određivanju sklopa, jer se seje manje zrna, a prinos umnogome zavisi od broja biljaka po jedinici površine.
Niski sitnozrni pasulj gajen u čistoj kulturi najviše rađa kada je sklop 500 hiljada biljaka po hektaru. Za sorte srednje krupnoće zrna, a takva je većina naših, preporučuje se 400 hiljada, dok je za visoke, koje se gaje uz potporu i drugačije seju, potreban je sklop od 285 – 300 hiljada biljaka po hektaru.
Način setve zavisi od toga da li su u pitanju niske ili visoke sorte pasulja.
Ako su niske, setva je mašinska u redove ili na manjim površinama ručno u kućice.
Da bi sklop bio 400-500 hiljada biljaka po hektaru, međuredni razmak mora biti 45-50 cm, dok je rastojanje u redu 4-4,5 cm.
Prilikom ručne setve u kućice razmak je 50×25-30 cm, tako da se u svakoj razvije pet-šest biljaka.
Može se sejati i u pantljike što daje naročito dobre rezultate.
Visoki pasulj seje se u kućice, u koje se položi 6-8 zrna. Međuredni razmak je 70 cm, a između kućica u redu 35-40 centimetara.
Postoje i drugi načini uzgoja, kao što je špalirni, ali je neznatno zastupljen.
Po hektaru je obično potrebno od 100 kg do 180 kg kvalitetnog semena u zavisnosti od krupnoće zrna i sorte pasulja kao i načina setve.
Mere nege pasulja
Tokom vegetacije neophodne su mere nege.
Ako je setveni sloj zemljišta isušen, bez dovoljno vlage za nicanje, površina se može povaljati glatkim valjcima.
Pokorica nastala krivicom proizvođača usled gaženja koja otežava nicanje, ili usled jakih pljuskova uništava se lakom drljačom, pazeći da se ne oštete nežni ponici.
Prva kultivacija se obavlja pažljivo do 10 cm dubine, od faze prvog do faze drugog stalnog lista. Naredne kultivacije treba da su pliće, ali se procenjuje da li su korisne ili će naneti štetu dobro razvijenom usevu.
Prihranjivanje azotnim đubrivima se preporučuje samo u pojedinim slučajevima kada se pasulj uzgaja na lakim i propusnim zemljištima iz kojih se brzo ispira azot. Prihrana ovim elementom neophodna je i ako je u prvom delu vegetacije hladno i kišovito vreme, pa ga biljke slabo usvajaju i gube boju.
Pasulj je veliki potrošač vode, tako da se bolji i stabilniji rod postiže pravilnim navodnjavanjem. Procenjuje se da je u našim uslovima potrebno biljkama pasulja oko 350 milimetara vode tokom vegetacije.
Ukoliko se navodnjava prvo zalivanje je obično posle tri do četiri nedelje nakon nicanja, drugo početkom cvetanja, dok sledeće najviše zavisi od količine padavina i temperature.
DRUGI U PLODOREDU
Na istoj površini pasulj može da se gaji tek nakon tri godine, prvenstveno zbog pojave bolesti.
Pripada mu drugo mesto u plodoredu posle biljaka đubrenih stajnjakom.
Dobar je predusev na svakoj njivi jer zemljište zadržava dobre fizičke osobine, bogato je azotom i nema korova.
Kao predusevi pasulju najviše odgovaraju strna žita, kukuruz, krompir, kupus, cvekla, luk i paradajz iz direktne setve.
